– Историјски, веома лијепо, привилегија је бити у тој позицији. Тенис ме је направио оваквим какав јесам, дао ми невјероватно животно искуство. Не узимам ништа здраво за готово и даље сам снажан, правим нека проклизавања и гурам себе. Вимблдон ми је омиљени турнир из снова, не само за мене, већ већину тенисера који играју. Већина дјеце сања да игра овде и ја сам благословен да сам неколико пута освајао титулу овдје – рекао је Ђоковић.
Ђоковић је додао да је уживао у мечу све до посљедњих неколико гемова.
– Било је добро затворити меч, било је тензија, искомпликовало се. Никад није лако играти против пријатеља, Кецмановић је много фин момак. Играли смо на различитим подлогама. Нисмо ривали, већ пријатељи и колеге из Дејвис куп тима. Његов тренер, Виктор Троицки је наш селектор. Први пут икада сам играо против њега, а да он сједи у противничком боксу. Надам се да се то неће поновити никада – навео је Ђоковић.