Српски борци су у рату од 1992. до 1995. године успјели, два вијека након Првог српског устанка који је донио слободу народу у Србији, и са друге стране Дрине да створе услове за опстанак Срба, поручено је са прославе Дана бораца Републике Српске у Фочи.
Предсједник Скупштине Борачке организације Фоча Миленко Племић истакао је да фочански борци морају бити поносни и чувати успомене на своје погинуле саборце и на своје дјело – да живимо у слободном граду.
„Успјели смо да створимо услове да опстанемо на својим огњиштима, да одбранимо своје голе животе и своје породице. Какво год нам било стање социјално, односно политичко, морамо бити задовољни и поносни на своје дјело и саборце“, навео је Племић.
На прослави Дана бораца присутнима се обратио и начелник општине Милан Вукадиновић, који је поручио да је Фочанска бригада проносила славу и част српских ратника из прошлости од Херцеговине, Сарајевско-романијске регије, врлети Трескавице и Подриња до љуте Крајине и била једна од најјачих бригада у Српској.
„Као што је Орашац у Србији једно географски мало мјесто, а историјски битно, усудићу се да кажем да је у Републици Српској Фоча исто тако један градић са малом популацијом, али великим народом, великим борцима и ратницима, великим патриотама, који су ударили темеље и срж Републике Српске“, истакао је Вукадиновић.
Он је додао да напори које чине Република Српска и општина Фоча да се помогне борачким категоријама никада нису довољни и да се увијек може више.
„У мени као начелнику и у локалној управи, борци и руководства њихових организација имаће увијек разумијевање и апеловао бих да све три организације дјелују јединствено, јер више него икада потребна нам је саборност, јер смо свједоци да нам из одређених кругова покушавају да наметну да смо геноцидна творевина. Нико од српских бораца није ишао у рат да би нешто освајао, већ да би бранио српску нејач и српска огњишта“, рекао је Вукадиновић.
Дан бораца Републике Српске обиљежен је помен парастосом за погинуле српске борце код Централног споменика, обиласком Спомен собе у Музеју Старе Херцеговине, те дружењем бораца и послужењем у просторијама Центра за културу и информисање.
