У Хиландару 4. марта 2004. године велики пожар уништио је више од половине комплекса манастира у зидинама. Изгорјели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. вијека и 4 параклиса (мале унутрашње цркве).
Пожар је избио на југо-западној страни, у Игуменарији, и из димњачког канала, кроз пукотине које су настале усљед слијегања темеља, озбиљне и опасне девијације у том дијелу манастира, захватио је кровну конструкцију.
Преко тавана повезаних објеката проширио се све док није стао на празном простору између Белог конака и Пирга (куле) Светог Саве.
Пожар је уништио комплетне објекте, инфраструктуру и начино велику посредну штету уништењем манастирских магацина. У једном дану стихија је однијела плод труда и рада читавих генерација.
Најстарија ствар, писали су раније медији, која је изгорјела и највећи губитак био је један антиминс (литургијско платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб, које се полаже на часну трапезу, у олтару Цркве) из 14. вијека. затим двадесетак икона из, углавном 17. и 18. вијека, а изгорјела је и свима нама позната композиција Паје Јовановића „Крунисање цара Душана“.
Иначе, приликом изношења шута, испоставило се да су свете мошти које су се налазиле у просторијама захваћеним пожаром, остале нетакнуте.
Данас је обновљено око 80 одсто изгорјелих објеката.
