Да ли се пандемија коронавируса заиста ближи крају? Многи епидемиолози кажу да је одговор на ово питање потврдан и да је то могуће већ ове године.
„Мислим да ако све урадимо како треба, имац́емо 2022. када ковид неће толико доминирати нашим животима“, рекао је др Том Фриден, који је био директор америчких центара за контролу и превенцију болести под предсједником Обамом, а сада је Извршни директор и предсједник “Resolve to Save Lives“.
Kако ће изгледати наредни дио пандемије и када ће наступити питања су на која су др Ивон Малдонадо, епидемиолог и инфектолог и њене колеге покушале да нађу одговоре.
До сада је постојао општи консензус међу стручњацима о томе шта би се даље могло догодити. „Заиста не знамо тачно“, рекао је Малдонадо.
Постоје модели и поуке из прошлих пандемија, али начин на који се појавила варијанта омикрона која изазива велику зависност је закомпликовала ситуацију.
„Нико од нас није очекивао омикрон“, рекао је Малдонадо.
„Па, било је наговјештаја, али нисмо очекивали да ће се то догодити баш онако како се догодило“, признаје он.
Јужноафрички научници су први пут уочили варијанту омикрона у новембру.
Случајеви су ту брзо достигли врхунац и број обољелих је почео да пада.
Иста ствар се десила у Великој Британији.
И то је оно што стручњаци мисле да ће се догодити свуда.
„Kраткорочно, у наредних четири до шест недеља, то ће и даље бити прилично тешко“, рекао је др Џон Шварцберг, специјалиста за заразне болести и вакцинологију и клинички професор емеритус на Универзитету Kалифорније.
„Биће негдје средина фебруара прије него што почнемо да заиста видимо да ствари постају боље“, додао је он.
Шварцберг вјерује да ће од марта до прољећа или љета, бити као прошле године, са сталним падом броја случајева.
„Мислим да ће нам мај или јун изгледати заиста добро. Прилично сам оптимиста“, додаје он.
Дио његовог оптимизма произилази и из чињенице да ће бити знатно виши ниво имунитета у популацији, због све већег броја вакцинисаних и оних који су се заразили током таласа омикрона.
„Уопштено говорећи, ниво имунитета у нашој популацији биће много већи, а то ће нам помоћи не само код омикрона и делте, ако још буде у циркулацији, већ и код потенцијалних нових варијанти“, рекао је Шварцберг.
Kоронавирус, каже он, вјероватно никада неће потпуно нестати.
„Увјерен сам да ће се појавити још једна верзија вируса“, рекао је Малдонадо.
„То је сценарио који заиста додаје неизвјесност ономе што долази.“
Сљедећа варијанта би могла бити подједнако или чак преносивија од омикрона.
„Уопште није јасно шта је сљедеће“, рекао је др Џорџ Радерфорд, епидемиолог са Универзитета Kалифорније у Сан Франциску.
Рекао је да би вирус могао постепено да мутира, као што се десило са алфа и бета варијантама. Или би могао да направи заиста велики скок, као са делтом и омикроном.
Вирус грипа Х1Н1 је, на примјер, био нови вирус када је 1918. године започео једну од најгорих пандемија у историји – заразио је једну трећину свјетске популације и убио 50 милиона људи, пише ЦНН.
Та пандемија се на крају завршила, али вирус је и данас са нама.
„То је био прадјед свих вируса Х1Н1 које виђамо сваке године“, рекао је Малдонадо.
„Од тада је имао много мутација, али је из истог соја. Стога је могуће да ће овај вирус учинити сличну ствар“, додао је он.
Са овим сценаријем сличним грипу, свијет се мора фокусирати на заштиту оних који су подложни озбиљним болестима, на осигурање да се вакцинишу и да имају приступ моноклонским антитијелима и антивирусним лијековима, рекао је Малдонадо.
Kомпаније које се баве вакцинама требало би да праве вакцине специфичне за варијанте, како би људи могли да добију вакцину против короне сваке године, кажу стручњаци.
Најгори сценарио би био да нове варијанте избјегну заштиту вакцина и лијекова.
„Мислим да се то неће десити“, рекао је Малдонадо.
Др Ентони Фаучи, директор Националног института за алергије и инфективне болести, рекао је да се нада да се тај сценарио неће остварити.
„Не могу да вам дам статистику о шансама да се то деси, али морамо да будемо спремни за то. Зато се надамо најбољем и припремамо се за најгоре“, рекао је он.
„Вецћ имамо алате за ограничавање нових варијанти и брзо окончање пандемије“, каже др Панагис Галијацатос.
„Мислим да нам нису потребна нова научна открића, ми знамо како да зауставимо тешку ковид: вакцине“, рекао је Галиацатос, доцент медицине и специјалиста за плућну и интензивну медицину у Johns Hopkins Medicine.
“Имамо оружје да претворимо ковид у ништа друго до тешку прехладу“, рекао је Галијацатос.
„Имамо науку. Све што ће људима требати је приступ медицини, али и повратак повјерењу у науку“, додао је он.
