Насловна Магазин Култура Егзодус сарајевских Срба не смије се заборавити, жртве треба памтити

Егзодус сарајевских Срба не смије се заборавити, жртве треба памтити

19
0
Егзодус сарајевских Срба никада се не смије заборавити, а њихова жртва мора се памтити, поручено је вечерас на гусларској вечери на Палама, поводом 26 година од егзодуса.

Гусларско вече организовано је поводом сјећања на егзодус Срба из Сарајева, који су у прошлом рату платили највећу цијену за српски народ и који су најзаслужнији за стварање Републике Српске, рекао је организатор вечери Зоран Голубовић.

– Зато њима треба посветити највише пажње. Они су дали имовину, све што су имали оставили и кренули путем, не знајући гдје ће се скрасити – рекао је новинарима Голубовић, који је и предсједник Гусларског друштва „Старина Новак“ са Пала.

Он је навео да су у програму наступали паљански, гуслари из Црне Горе, Требиња, као и бесједничари и епски пјесници.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да је оно што раде гусларска друштва и људи који воле гусле незаобилазно повезано са српском традицијом и бићем.

– А биће српског народа повезано је са гуслама на један позитиван начин који треба да повеже историју са садашњошћу и будућношћу и не можемо да се одрекнемо гусала – рекао је Ћосић.

Он је указао да гусларска друштва окупљају бројне активне гусларе, те да много људи воли да слуша гусларе јер им је то у генима.

– Генетика Срба Сарајева је да стварају, тако су и гусле у генима Срба – истакао је Ћосић и додао да је манифестацију помогла Градска управа.

Члан Гусларског друштва „Старина Новак“ са Пала Душан Пејић сматра да је свако гусларско вече важно без обзира коме је посвећено, јер су гусле нешто што сабира, гаји и развија праве истинске, православне вриједности међу народима у данашњем времену „свеопштег бунила“.

Пејић је напоменуо да је вечерашње гусларско вече посвећено једној важној, великој и тешкој теми какав је егзодус сарајевских Срба, истакавши да је то нешто што се никада не смије заборавити.

– Жртва сарајевских Срба се мора памтити и на прави начин валоризовати, јер су они платили највећу жртву у посљедњем отаџбинском рату. Морамо да памтимо ту сеобу и да знамо да је Сарајево било српско и да је оно ипак и данас донекле српско, не смијемо га се никада у потпуности одрећи иако смо одатле изашли, и то не милом, већ силом – сматра Пејић.

Он се вечерас представио пјесмом „Син покојни на сахрани оца“.

Ранко Минић из Удружења гуслара „Војвода Момчило“ са Жабљака рекао је да му је част што је на Палама „међу својом браћом“, да би сви заједничком пјесмом евоцирали успомене на прошла времена.

– Све што је ружно нека остане са стране. А мислим да је вечерашња пјесма и дружење показатељ свега људскога, прије свега хришћанског – рекао је Минић.

Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цијелости припало Федерацији БиХ /ФБиХ/, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци су током рата у Сарајеву зауставили 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља у Дејтону припала ФБиХ.

Сарајевски Срби су са собом понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова породице.

ИЗВОРsrna
Претходни текстИ други дан преговора у Сарајеву без конкретних резултата
Сљедећи текстВетерани „Фамоса“ и „Славије“ играју за Милоша Божовића