Поезију не треба сматрати застарјелом, већ умјетношћу која омогућава цјелокупном друштву да врати и утврди свој идентиттет. Поручено је то поводом Свјетског дана поезије који су обиљежили ђаци и професори фочанског Средњошколског центра уз подршку професора Катедре за србистику Филозофског факултета у Палама.
Вољети поезију значи бити способан посјетити умом непозната мјеста, отворити нове погледе, разумјети друге и изразити најдубља осјећања. Овако на питање зашто воли поезију одговара ученица другог разреда фочанске гимназије Марија Вуковић, која још од своје седме године пише пјесме.
-Већ сам 2019. године издала једну збирку пјесама под називом „Не дирај ми снове“, нова збирка ми је у припреми. Углавном сам прије писала о природи, неким дјечијим маштањима и сновима, а сада највише љубавну поезију. Издвојила бих стихове: „Немаш ти ништа с овом љубављу, то само ја немам среће.“-каже Вуковићева
Професори Средњошколског центра у Фочи у овом дигиталном добу подложном великим промјенама и изазовима не одустају од намјере да ђаке привуку поезији, читању и писању пјесама. Међу њима професорка српског језика и књижевности Жељана Тошић.
-На нашу велику срећу постоји много талентованих ученика који су се већ одважили да пишу или имају већ бројне написане пјесме. Лично се трудим да пронађем начине како да ученици заволе поезију, они углавном воле оне пјесме које су им блиске, тренутно оне које говоре о љубави, пријатељству. Суштина је да их поезија дотакне-истакла је Тошићева.
Који је значај поезије, како је писати, и због чега је важна свакоме од нас средњошколцима су појаснили професори Катедре за србистику Филозофског факултета у Палама, Саша Кнежевић и Жељка Пржуљ.
-Чињеница је да су људи који пишу поезију свјесни да се те књиге не продају, већ, као што каже један пјесник, ако успију да их подијеле велика је ствар. Постојање потребе за писањем поезије показује да она ипак није умрла, није изгубила велику утакмицу са романом. Постоје начини како да се, поготово младима, приђе када је у питању поезија. Емитовањем кроз медије, кроз различите серије или филмове о знаменитим пјесницима, њиховим дјелима, животима-рекао је Кнежевић.
-Поезија је важна зато што изражава духовно стање сваког појединца, народа, говори о идентитету, и личном и колективном. Изузетно је важна у нашем народу због српског језика који је угрожен, зато што нас је, прије свега, све мање. Нама је угрожен и језик и опстанак народа, јер смо се одмакли од суштине живота и од умјетности. Ми смо се, углавном, приближили информационој технологији, дамо једно, морамо добити двоје, дакле проста математика неког успјеха који је само материјалан. Зато је веома важно да се вратимо тим суштинским, нематеријалним вриједностима, како бисмо очували не само постојање српског језика, већ и народ на овим просторима-нагласила је Пржуљева.
Свјетски дан поезије обиљежава се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Циљ је да се промовише читање, писање, објављивање и проучавање поезије у читавом свијету. Све до службеног проглашења, празник је наизмјенично слављен у октобру и новембру.
