Насловна Вијести Иницијатива о изградњи спомен-обиљежја и изради монографије посвећеној Војној болници

Иницијатива о изградњи спомен-обиљежја и изради монографије посвећеној Војној болници

269
0

У години када се обиљежава 30 година од стварања Републике Српске и бројних других институција од јавног значаја, скоро да је заборављен допринос Војне болнице Генералштаба Војске Републике Српске, која се налазила у Сокоцу. Тим поводом данас је у кабинету начелника општине Милована Бјелице одржан састанак, којем су присуствовали некадашњи љекари Војне болнице др Ратко Радовић, специјалиста стоматологије, и др Миломир Ђерић, специјалиста неуропсихијатрије. Тема разговора била је покретање иницијативе о изградњи меморијалног споменика у кругу некадашње Војне болнице, а данашњег Завода за форензичку психијатрију, као и изради једне монографије.

Др Миломир Ђерић истакао је да овом идејом желе да отргну од заборава значај Војне болнице за Републику Српску.

– У име љекара односно медицинског особља бивше Болнице главног Штаба, учествујемо у реализацији ове иницијативе. Изградњом једног спомен – обиљежја сачували би од заборава херојски рад те установе током, али и послије рата. Најважније податке о раду Болнице уобличићемо у монографију, како би будућим генерацијама остало једно писмено свједочанство – казао је доктор Ђерић.

Др Ратко Радовић подсјетио је да је Војна болница у Сокоцу била најважнија установа источног дијела Републике Српске.

– Пацијенти који су код нас збрињавани претежно су били хируршки, али пружали смо и друге здравствене услуге, просто лијечили смо све. Ријетко је који пацијент одлазио од нас на даље лијечење у друге установе. У сваком тренутку, наша болница је имала око 300 пацијената, а мањи је проценат оних који нису били војници односно рањеници. Ту су радили врхунски стручњаци, а поменућу само оне који су били носиоци посла и који, нажалост, нису међу нама. То су управник Војне болнице др Томислав Таушан, потом начелник хирургије др Драгољуб Лазаревић те руководилац одсјека за ОРЛ др Сладомир Турунташ – истакао је др Радовић.

Од почетка рада Болнице, 1992., током рата, и у послијератним годинама, извршено је на хиљаде хируршких интервенција, а осим војника, збрињавано је и цивилно становништво. Начелник општине Милован Бјелица рекао је да ће пружити максималан допринос и подршку у имплементацији поменуте идеје.

– Војна болница је дислоцирана из Сарајева у Соколац и почеле су да пристижу одређене донације, али да није било медицинског особља и доктора разних специјалности, ништа од тога не би било. Осим хируршких интервенција, током њеног рада обављено је стотину хиљада специјалистичких прегледа, јер су били на услузи становништву од Зворника па до Горажда. Цијеним сваки и најмањи учинак неке институције и установе у стварању Републике Српске, али не смијемо заборавити да је Војни санитет био кров здравства у Републици Српској. Изражавам дубоко дивљење херојској борби свих здравствених радника у Војној болници. Податке о броју страдалих од нагазних мина, које су постављане на овим просторима, послали смо Свјетској здравственој организацији. О посљедицама од бомбардовања разговарали смо са др Даницом Грујичић као и представницима Института за нуклеарне науке Винча. Чини ми се да се о свему прича, а најмање о Војној болници Генералштаба ВРС. Због људи који су дали велики допринос и поднијели велику жртву за њену успоставу и очување, надам се да ће ова иницијатива добити разумијевање и подршку, те да ће бити најважнији пројекат у оквиру обиљежавања 30 година од стварања Републике Српске – нагласио је Бјелица.

Он је поручио да то заслужују доктори, којима су због стручности била отворена врата свугдје у свијету, а ипак су се одлучили да остану на својој територији и уз свој народ у најтежим годинама.

ИЗВОРИнфо центар Соколац
Претходни текстХиљаде грађана на Тргу Крајине; Подршка народном скупу “Слобода”
Сљедећи текстВишеград,Подијељено 6.000 јаја корисницима социјалне помоћи