Срби су изласком из Сарајева 1995. година дали трајни залог стварању Републике Српске, поручио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на академији „Слобода кроз голготу“ у оквиру обиљежавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба.
– Оно што је одбрањено препуштено је другима и тада је стављен залог опстанка Републике Српске. Велика је дилема, да су Срби у овом броју остали у Сарајеву, како би данас многи простори Републике Српске изгледали – рекао је Ћосић.
Он је напоменуо да је егзодус сарајевских Срба трећи по бројности, након егзодуса из Хрватске и са Косова и Метохије.
Ћосић је упитао како данас изгледају средине у којима живе Срби из Сарајева, једним дијелом у Источном Сарајеву, а како изгледају средине које су напуштене.
– На шта данас личе Вогошћа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Рајловац, Рељево и све оне средине у којима су Срби били доминантни и које су годинама стварали? Личе на неке мало измијењене касабице, доминантно изграђене туђим капиталом и са изграђеним вјерским објектима – рекао је Ћосић.
Ћосић је напоменуо да Источно Сарајево, али и друге општине Српске у којима су сарајевски Срби исказали стваралички потенцијал, показује колико су ти људи, који су 1995. године напустили Сарајево, успјели да се материјално и духовно уздигну, те истакао да је огромна разлика између Сарајева данас и некад.
– Огромна је разлика између Сарајева које је имало 157.000 Срба и данас, када их је мање од 5.000, као и Источног Сарајева, које је некад имало око 10.000 људи, а данас има 60.000 и представља мјесто и центар окупљања. Као Срби тада, тако данас Источно Сарајево представља значајан фактор опстанка Републике Српске – указао је Ћосић.
Савјетник српског члана Предјседништва БиХ Бошко Томић рекао је да само присјећање на доба егзодуса сарајевских Срба и данас изазива стрес, а да је њему најтеже било да гледа када су људи, осим своје покретне имовине, носили и посмртне остатке најмилијих.
– Срби који су остали на овим просторима с пуним правом су рачунали на земљу ослобођену и у њиховом власништву – њихова ђедовина – да ће остати. Нажалост, свјетски моћници су одлучили да буде другачије – рекао је Томић.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман упитао је како се другачије може назвати него жртва, а не агресор, када неки град изгуби 100.000 становника, погине 7.000 људи и 121 дијете, а нестане 221 лице.
Он је нагласио да је српски народ у Сарајеву два пута страдао, први пут током одбрамбено-отаџбинског рата, када је бранио своја огњишта, породице и право на живот, а други пут послије Дејтона када је морао да напусти све што је одбранио.
Он је подсјетио да је 1995. године 120.000 Срба, носећи посмртне остатке својих најмилијих страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату, кренуло у неизвијесност.
– На Сокоцу је сахрањено око 1.000 посмртних остатака, али и у другим општинама широм источног дијела Републике Српске. Обавеза свих нас је да не заборављамо и сваке године подсјећамо на чињенице да демантујемо тезе о српског народу као агресору – рекао је Короман.
Короман је подсјетио да је обиљежавање 26 година од егзодуса сарајевских Срба организовао град Источно Сарајево и Културни центар Источно Ново Срајево.
Осим академије, организована је и изложба фотографија егзодуса Срба из Сарајева.
Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева, у цијелости припало Федерацији БиХ /ФБиХ/, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.
Српски борци су током рата зауставили 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља у Дејтону припала ФБиХ.
Сарајевски Срби су са собом понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова породице.
На Сокоцу је основано Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на које су пренесени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.
