Насловна Вијести Којић: Ускоро Атлас злочина над Србима у БиХ

Којић: Ускоро Атлас злочина над Србима у БиХ

43
0
Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица континуирано ради на пројекту ажурирања пописа жртава рата – издата је прва публикација за 35.042 смртно страдала лица српске националности у периоду 1991-1995. године.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица публиковаће ове године Атлас злочина, књигу свих злочина почињених над српским народом у БиХ.

Та грађа биће објављена у неколико томова, од којих први има више од 1.000 страница које се односе само на деведесете године прошлог вијека, истиче директор овог центра Милорад Којић у интервјуу Срни.

Он напомиње да Републички центар континуирано ради на пројекту ажурирања пописа жртава рата, истичући да је издата прва публикација за 35.042 смртно страдала лица српске националности у периоду 1991-1995. године.

– Републички центар у своју базу уноси податке и о свим рањеним припадницима Војске Српске, МУП-а и цивилима у протеклом рату – објашњава Којић.

Свједочанства кроз филмове и публикације

Он истиче да је план Републичког центра да у идућој години објави девет публикација.

– Прошле године покренули смо пројекат интервјуисања свих припадника Војске и МУП-а Републике Српске како би сваки од њих имао могућност да исприча свој ратни пут и то ће бити значајна историјска грађа – напомиње Којић.

Он подсјећа да је Републички центар, заједно са РТС-ом, прошле године приказао играно-документарни филм „Коридор 92“, аутора Слађане Зарић, који говори о херојству, вољи и жељи народа у Републици Српској да се спријечи хуманитарна криза и катастрофа која је пријетила западном дијелу Српске.

Републички центар је ове године, заједно са РТРС-ом, почео да ради документарни филм „Свједок“, који говори о веома значајној личности за српски народ љекару Зорану Станковићу, који је урадио више од 7.500 обдукција током деведесетих година.

Којић наводи да су, у складу са закључком Владе Републике Српске, промовисани извјештаји независних међународних комисија које су се бавиле страдањем свих народа у сребреничкој регији 1992-1995. године и страдању Срба у Сарајеву у истом периоду.

„Инцков закон“ спречава истраживања

Којић упозорава да се наметањем измјена и допуна Кривичног закона БиХ које је извршио бивши високи представник Валентин Инцко покушава забранити доказивање истине и изношење чињеница, те пројектује само истина Бошњака из Федерације БиХ.

Овај центар, каже Којић, улаже максималне напоре да се истина о протеклом рату прикаже на документованим доказима, те да се не дозволи да се искривљивање историјских чињеница користи у остваривању политичких циљева с крајњим циљем укидања Републике Српске.

– Ако ми дозволимо да историју пишу судови, онда историчари неће имати шта да раде под забраном коју је Инцко наметнуо кроз овај закон – упозорава Којић.

Он оцјењује да је „Инцков закон“ недемократски, те да тако нешто није забиљежено било гдје у свијету, због чега тај закон мора бити повучен из правног живота БиХ.

Процес тражења несталих лица вратити у надлежност Српске

Републички центар, каже Којић, у потпуности подржава став породица погинулих и несталих лица да се надлежност у тражењу несталих врати Републици Српској, јер Институт за нестала лица БиХ дефинитивно опструише процес тражења несталих Срба.

Којић је подсјетио да одлука о преносу ове надлежности није донесена у Народној скупштини Републике Српске, већ је Закон о несталим лицима БиХ изгаласан у Парламентарној скупштини БиХ.

Он напомиње да су породице страдалих дале сагласност за пренос надлежности вјерујући да ће се на тај начин наставити са континуираним процесом тражења несталих лица без било какве дискриминације по националној основи.

– Статистички подаци потврђују тежњу Бошњака да се искључиво кроз процес тражења несталих лица баве искривљивањем историјских чињеница – наводи Којић.

Он напомиње да Република Српска још трага за 1.652 нестала борца и цивила у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Процесуирање ратних злочина

Подсјећа да је Савјет министара усвојио Ревидирану стратегију за процесуирање ратних злочина, али да њена примјена никада није заживјела зато што бошњачка страна, на захтјев удружења из Федерације БиХ, већ другу годину стопира именовање надзорног тијела.

Којић каже да он за Бошњаке није добродошао и да они не желе да буде члан тог тијела у име Републике Српске.

Он сматра да је Стратегија добар документ, те да је добар оквир да се без дискриминације процесуирају предмети ратних злочина и да се ради приоритетизација предмета.

– То значи да, у зависности од сложености предмета ратних злочина, приоритет у процесуирању имају најсложенији предмети, а то подразумијева да се ради о високо позиционираном војном, полицијском или политичком врху и да се процесуирају злочини са највећим посљедицама – појашњава Којић.

Судови опструишу предмете „Дудаковић“ и „Махмуљин“

Говорећи о предмету „Дудаковић“, Којић каже да би пандемија могла бити изговор у одређеном тренутку због чега се не одржавају рочишта у том предмету, али да то више није случај.

– Постоје чак и нека оправдања Суда БиХ да су нека лица из тог предмета болесна, те да не могу учествовати у том поступку – наводи Којић и подсјећа да је Законом о кривичном поступку јасно дефинисано да у таквим ситуацијама долази до раздвајања поступка и да се поступак води за лица која су здравствено способна.

Он напомиње да је у значајном дијелу тих процеса учествовао Републички центар као сервис Тужилаштву БиХ кроз достављање документације и обезбјеђивање свједока.

Којић упозорава да се у предмету „Сакиб Махмуљин“ покушава наћи „бајпас“ преко којег ће се доћи до другостепене ослобађајуће пресуде.

– У овом предмету видљиво је да не постоји ниједан аргумент за сумњу Суда БиХ да ли је свједок нешто рекао двосмислено и да би се то требало поново провјерити – каже Којић.

Он истиче да је потпуно јасно да је почињен ратни злочин, те да је довољно да се уђе на било које друге отворене изворе и да се свако увјери какви су злочини почињени.

– Нама је потпуно јасан циљ Бошњака – овдје се не ради само о заштити Сакиба Махмуљина, већ о заштити одређених људи који данас обављају значајне политичке функције, а који се могу довести у везу са довођењем муџахедина и не предузимању радњи на спречавању вршења кривичних дијела, а касније и кажњавању лица која су починила ратни злочин – наглашава Којић.

Он сматра да се на тај начин жели амнестирати улога страних држављана који су били у саставу Трећег корпуса такозване Армије БиХ.

Двоструки аршини правосуђа БиХ

Којић каже да постоје различити аршини у раду правосуђа БиХ при чему судови Бошњацима за злочине над Србима изричу ослобађајуће пресуде или казне испод законског минимума, док Србе осуђују на вишегодишње казне затвора.

– Имамо ситуацију гдје је лице српске националности за једноструко силовање осуђено на осам година затвора, а имате Бошњака гдје је за 21 тачку оптужнице која између осталог обухвата силовање, премлаћивање, помагање у премлаћивању добије казну од двије и по године затвора – упозорава Којић.

Није успостављен јединствен систем кажњавања, истиче Којић, због чега се Србима у просјеку изриче 13,7 година затвора, а Бошњацима 7,2 године.

Ексхумације и идентификације

Којић наводи и да је од формирања Института за нестала лица БиХ присутна дискриминација српских жртава у процесу ексхумација.

– Немамо разлога да вјерујемо у добру вољу и намјеру људи који се баве тим процесом. Нажалост, у задње вријеме и неки од српских кадрова у Институту за нестала лица БиХ неадекватно се посвећују том процесу – наводи Којић.

Селективна хапшења

Он је рекао да Република Српска нема проблем са чињеницом да они који су починили ратне злочине одговарају, али да то мора важити за припаднике свих народа.

„Имамо проблем да се хапсе Срби који немају никакве везе са било каквим догађајима и да се стављају у одређене процесе“, наводи Којић.

Он је указао да је Републички центар у овој и ранијим годинама био у пуном капацитету на располагању адвокатима и оптуженим лицима српске националности у процесима кроз достављање релевантне документације на основу које они могу да докажу своју невиност.

ИЗВОРсрна
Претходни текстЦрвени крст – десна рука локалне власти
Сљедећи текстРусија: Деветоро дјеце хоспитализовано због тровања хлором