Пуних 30 година је прошло од првог појављивања спортиста из БиХ на Олимпијским играма, али из осам покушаја нико од њих није успио да се домогне медаље, а критике на рад Олимпијског комитета БиХ стижу из Републике Српске.
Директор Бициклистичког савеза БиХ Владимир Куваља каже да му посебно смета то што интереси спортиста из Српске нису заштићени на најбољи начин.
„Јавна је тајна да се српски представници у ОК БиХ годинама не бирају у Републици Српској него у Сарајеву, а колико сам упознат иста је ситуација и са представницима хрватског народа“, рекао је Куваља за „Глас Српске“.
Он је додао да то показује и посљедња додјела стипендија, јер од 13 спортиста за које је процијењено да су кандидати за наступ у Паризу 2024. године чак 12 живи на простору ФБиХ, а сви се такмиче у клубовима који егзистирају у том ентитету.
Куваља зато предлаже да канцеларију Олимпијског комитета БиХ имају у Бањалуци.
Први човјек Рукометног савеза Републике Српске Маринко Умичевић каже да се Олимпијски комитет БиХ понаша као приватна установа која ником не полаже рачуне.
„Можда је најбоље рећи да је нерад у Олимипијском комитету БиХ одраз стања у БиХ у којој мало шта функционише како треба. Спорт је у свакој земљи огледало државе и друштва“, рекао је Умичевић.
Тренер Стрељачког клуба „Геофон“ из Теслића Невен Рашић каже да је површан критеријум при одабиру стипендиста један од проблема који морају бити ријешени како нико не би био оштећен.
Предсједник Олимпијског комитета БиХ Миланко Мучибабић тврди да се стипендисти бирају искључиво по резултатима, али је додао да ће бити урађена ревизија послије Медитеранских игара како би се видјело „пролазно вријеме“ оних који су добили стипендију и евентуално наградио неко ко оствари добар резултат.
