Институт за метрологију БиХ у наредном периоду радиће више на промовисању и реализацији научноистраживачких пројеката финансираних од европских фондова из области јонизујућег зрачења, обраде података, времена и фреквенције, као и механичке тврдоће, јер је једна од слабости овог института недовољна видљивост услуга које могу да понуде индустрији, лабораторијама и високошколским установама, рекла је вршилац дужности директора Института Милица Ристовић Kрстић.
“Нисмо препознатљиви као пружалац услуга, и то се у наредном периоду мора промијенити, јер оно што Институт може понудити је, осим онога што је законска обавеза, широк спектар калибрационих могућности, едукације, консултације и подршка развоју индустрије, али и науке. Промоција услуга је високо на љествици приоритета у наредном периоду”, рекла је Kрстићева у интервјуу Срни.
Kрстићева, која од недавно обавља функцију вршиоца дужности директора Института за метрологију БиХ, истакла је да ће се до краја године урадити анализа стања потреба привреде у БиХ када су услуге у оквиру надлежности Института у питању и у складу са резултатима прошириваће опсег постојећих услуга, али и развијати нове.
“Од изузетног значаја је и сарадња са ентитетским заводима за стандардизацију и метрологију која је до сада била на незавидном нивоу. Овај однос се у наредном периоду мора промијенити. Неопходан је већи степен међусобног разумијевања и сарадње на свим пољима, а посебно у смислу законске метрологије”, истакла је Kрстићева.
Она је додала да Институт у оквиру својих лабораторија нуди низ услуга за калибрацију вага, термометара и влагомјера који се користе у цијелом прехрамбеном ланцу, те испитних услуга хемијских параметара квалитета хране.
“У процесу производње, прераде, дистрибуције и чувања хране и прехрамбених производа потребно је у континуитету пратити параметре као што су температура, влажност, количина, нутритивна вриједност и контрола контаминације, што захтијева употребу стандардних мјерних метода и инструмената који за ову сврху морају бити провјерени у смислу законске верификације или калибрације”, истакла је Kрстићева.
Kрстићева је додала да Институт у свом саставу има низ лабораторија за реализацију и мјерење физичких и хемијских величина као што су маса, густина течности, температура, влажност, притисак, проток гаса, електричне величине, вријеме и фреквенција, јонизирајуће зрачење, тешки метали, елементарни састав различитих узорака и органске компоненте.
“Свака лабораторија опремљена је адекватном мјерном и помоћном опремом за реализацију мјерења наведених параметара, те обученим особљем које се континуирано усавршава и едукује у областима из надлежности Института и другим областима од препознатог интереса”, истакла је Kрстићева.
Она је додала да Институт лабораторијске капацитете и компетенције доказује успостављеним системом управљања квалитетом, акредитацијом пред домаћим и страним акредитационим тијелима, те кроз поступак испитивања капацитета пред другим европским метролошким институтима у оквиру европске асоцијације метролошких института “Еурамет”, чији је пуноправни члан.
Институт учествује у међународним међулабораторијским поређењима и до сада има објављене 82 такозване “CMC” – калибрационе и мјерне могућности у различитим опсезима и придруженим мјерним несигурностима физикалних и хемијских величина, а потписник је међународног уговора о признавању издатих сертификата о калибрацији и мјерењу – /CIMP-MRA/.
“Kонтинуирано се ради на развоју нових и побољшавању постојећих капацитета кроз набавку опреме, едукацију и запошљавање стручног кадра у оквиру буџетског финансирања, те кроз билатералне и међународне развојне пројекте”, навела је Kрстићева.
Она је додала да је једна од основних надлежности Института и усклађивање са међународним и европским метролошким нормама и захтјевима.
Према њеним ријечима, Институт остварује сарадњу са метролошким институтима и другим тијелима инфраструктуре квалитета из других земаља на основу потписаних уговора о разумијевању и сарадњи који се реализују у смислу међусобног јачања инфраструктурних капацитета.
“Посебно се истиче сарадња са земљама региона, и то Србијом и Словенијом, а издавајамо сарадњу и са институтима за метрологију Њемачке, Чешке, Турске и Холандије”, закључила је Kрстићева.
