Својеврсни књижевни феномен Моме Капора присутан је у српској књижевности више од три деценије.
Рад
Капор је дипломирао сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића. Поред великог броја слика које је оставио, објавио је и велики број романа и збирки прича.
Аутор је и великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова („Бадеми с ону страну смрти“, „Банкет“, „Валтер брани Сарајево“, „Џоли џокеј“, „Крај викенда“).
Нека од његових најпознатијих дјела су романи „Провинцијалац“, „Ада“, „Зое“, „Од седам до три“, „Зелена чоја Монтенегра“, „Последњи лет за Сарајево“, „Хроника изгубљеног града“, „Белешке једне Ане“, „Хеј, нисам ти то причала“. Романи „Уна“ и „Књига жалби“ доживјели су екранизацију.
Његова су дјела преведена на француски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.
Смрт
– Смрт и ја смо на ти. Не бојим је се, јер се испоставило да је она потпуно уобичајена ствар која даје димензију животу. Човек који не мисли о смрти сваког јутра кад се пробуди није нормалан – говорио је Капор.
Кад је сазнао да болује од опаке болести, примио је то најнормалније.
– Већ сам урадио све што је требало, написао силне књиге, насликао масу слика. Имам сјајну супругу, две кћерке и четрнаестогодишњег унука. Питао сам се шта још треба да урадим – говорио је Капор.
Момо Капор преминуо је на Војномедицинској академији у Београду 3. марта 2010. године.
Исте године, у новембру, његова супруга Љиљана Капор је основала Задужбину „Момчило Момо Капор“ и установила годишњу награду из области књижевности и ликовне умјетности која носи његово име, као и фестивал „Момин круг“.
Чувени цитати Моме Kапора о љубави, пријатељству и срећи још дуго ће се памтити и изнова препричавати. Ми смо издвојили неке од најљепших:
„Човјек може да нађе колико год хоће пријатеља са којима ће да прича, али мало је оних са којим ће да ћути.“
„Усамљеност није у томе што смо сами, него у томе што не постоји ништа за чим чезнемо.“
„Многима би се допао да се ниси трудио допасти се свима.“
„Никада немамо довољно времена за оне који нас воле, већ само за оне које ми волимо.“
„Звезде падају и дању, само то многи нису у стању да виде.“
„Ипак нисам побијеђен све док не признам пораз, а ја га још не признајем.“
„Човјек може да каже да му живот није промашен ако може бар једну једину ствар да уради боље од других.“
“Данас свако има мобилни телефон, али многи немају коме да телефонирају. Никада саставити сва добра!“
„У земљи слијепих једнооки човек је краљ.“
„Мијењам будуће благостање за некадашњу наду.“
„Сви они, који траже нешто важно, нешто драгоцјено, нешто што су давно изгубили, корачају на исти начин. Познаћете их по томе што их на улици ништа друго не занима: само гледају испред себе, само гледају и траже, траже…“
