У Крековима у општини Невесиње, данас ће бити обиљежена 151 година од Невесињске пушке, уз присуство предсједника Владе Републике Српске Саве Минића.
Овај историјски догађај од републичког значаја „Устанци Срба у Херцеговини – Невесињске пушке“, организују одбори за његовање традиције ослободилачких ратова Влада Републике Српске и Србије.
Програмом је предвиђено да код споменика херцеговачким устаницима на Крековима у 11.00 часова буде служен помен, у 11.15 часова је полагање вијенаца и цвијећа, а у 11.30 часова обраћање званичника и умјетнички програм, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежње код Невесиња.
