Планинарска дружина из Хан Пијеска, Рогатице, Чајница и Сокоца посјетила је данас утврђење властелинске породице Косача.
Да би сте се детаљније упознали о њиховом одредишту прочитајте текст који је написао Брацо Бабић.
Стари град Самобор се налази у Горњем Подрињу код Устипраче. Смјештен је на литици брда (786 м нв) у масиву планине Гостун, над кањоном ријеке Јањине, у близини њеног ушћа у Дрину.Са највише тачке града могла се контролисати важна раскрсница путева који су средњовјековну Босну повезивали с Дубровником, Србијом и осталим крајевима Балкана. Самобор се први пут спомиње у историјским документима 1397. године. Саградио га је војвода Сандаљ Хранић Косача (1393.-1435.). Након његове смрти наслиједио га је братић, херцег Стјепан Вукчић Косача (1435.-1466.) који управља Самобором и другим утврђеним градовима које су Косаче изградиле за вријеме владавине.
Самобор је био омиљени град Косача у којем су често љети боравили и у њему примали стране посланике и трговце. Рељеф на коме је саграђено утврђење је кос и стјеновит, са уским пролазима и мањим платоима. Таквој конфигурацији терена је прилагођен врло разуђен облик овог утврђеног града. На појединим тачкама град је широк од 350 до 400 м. Утврђени град Самобор представља снажан одбрамбени систем који се састојао из три дијела, главне утврде, одбрамбеног бедема и једне самосталне одбрамбене куле. Јужни, сјеверни и источни дио утврђења био је само дјелимично опасан бедемом јер су литице биле довољна и ефикасна заштита.
Главни улаз у тврђаву (на југозападној страни) чувала је висока кула са основом облика истостраног троугла, вањске дужине страница: 10x10x10 м, зидови куле дебели су око 2 м, сачувана преостала висина је око 7 м. На сјеверозападној страни утврђења на врху избочене стијене, саграђена је донжон-кула (бранич-кула) која доминира над великим дијелом околине. Кула је имала три етаже и својим овалним обликом је прилагођена заравни бријега и нешто је нижа од половине своје првобитне висине, сачувана преостала висина је око 11 м.
У касно прољеће 1465. године Османлије под командом босанског санџакбега Иса-бега Исхаковића, заузимају Самобор. Након заузећа у тврђави успоставља се стална посада на челу са диздаром. Унутар обора изграђена је џамија, а бедемски зидови и куле претворени у табије за топове. Утврђење је напуштено 1832. године.
