Насловна Вијести Република Српска Током изолације важна комуникација са пријатељима

Током изолације важна комуникација са пријатељима

66
0

Период изолације у којој се нађу особе позитивне на вирус корона може бити јако стресан за неке појединце, због чега је тада веома значајно имати подршку и одржавати комуникацију са пријатељима, породицом и колегама, рекла је Срни психолог и психотерапеут Бранислава Поповић.

Поповићева је истакла значај враћања на „живе“ контакте након изолације.

„Није нужно да се осећамо добро, весело, расположено да бисмо разговарали са другима. И нормално је да нисмо најбољег расположења током овог периода и неко време након њега. Повлачење, затварање и социјално изоловање заиста може да нас гурне у дубље проблеме“, упозорила је Поповићева.

Она је истакла да овај период неко може да искористи за одмор, али не свако.

„За неке особе је јако стресан, тако да је очекивање да се одмарамо и изађемо преспремни и свежи потпуно ирационално и ствара још већу фрустрацију. Добро је да пратимо себе и радимо ствари које нам иначе пријају и опуштају нас, као што је читање, чишћење, гледање телевизије“, рекла је Поповићева, која је и члан Друштва психолога Републике Српске.

Добро је, додала је она, да постоји и нека врста структуре и плана, те истакла да је потребно бринути о себи онако како бисмо бринули о неком ко нам је најважнији.

Поповићева је истакла да утицај изолације на људе зависи од пуно фактора, као што је то који пут се неко налази у изолацији, колико дуго је у изолацији, какво је здравствено стање особе, те каква су ранија искуства са короном – да ли је та особа или неко од ближњих имао теже симптоме или компликације.

„Са друге стране, на ментално здравље људи утичу и промене које изолација унесе у свакодневни живот човека, у обавезе и навике везане за професионални и социјални живот“, напоменула је Поповићева.

Као што изолација може бити изазов, тако и излазак из изолације може бити изазов, поготово ако је особа дуже време провела сама, рекла је Поповићева.

Према њеним ријечима, реакције људи на период изолације су различите и зависе од субјективног доживљаја угрожености.

„Анксиозност је честа реакција и може бити усмерена на здравље или потенцијалне последице које изолованост доноси у професионалном или личном животу. Често се потреба за изолацијом доживљава врло фрустрирајуће, па ће реакције бити љутња и бес“, појаснила је Поповићева.

Уколико изолација траје дуже, додала је она, може се појачати и депресивно расположење.

„Такође, постоје и особе које ово време доживе као олакшање и бег од фрустрација свакодневног живота. У том случају већи проблем представља излазак из изолације и повратак свакодневним активностима. Ова анксиозност је код деце поготово изражена, након одсуствовања из школа“, рекла је Поповићева.

Она је упозорила да у периоду изолације највећи ризик представља злоупотреба психоактивних супстанци.

„Склоност умиривању и избегавању фрустрације на овакав начин повећава ризик за озбиљније пролонгиране тегобе, као и проблеме у партнерским и породичним релацијама. Уколико је притисак велики и траје, увек је пожељно обратити се стручњацима за подршку“, рекла је Поповићева.

ИЗВОРсрна
Претходни текстЂоковићу уручена Повеља заслужног грађанина Будве
Сљедећи текстВласеница: Уговори о стипендирању са 35 нових стипендиста (ФОТО)