Главни републички ревизор Јово Радукић изјавио је да је у јавном сектору Српске подигнута финансијска дисциплина, али има простора за додатно побољшање.
Радукић је истакао да је и Главна служба за ревизију јавног сектора на својим леђима осјетила посљедице пандемије, али је према броју извјештаја прошла година историјска, јер је спроведено највише ревизорских ангажмана – укупно 99, а провјеравали су и колико су поштоване препоруке из ранијих извјештаја.
– У Регистру препорука финансијске ревизије од 2013. године је 4.630 препорука, од тога су 602 настале лани. Провјерен је статус за 68 одсто, а показало се да је више од 56 одсто у потпуности спроведено, 20 одсто дјелимично, 21,70 одсто не, а два одсто није било спроводиво због промијењених околности – рекао је Радукић за Глас Српске.
Иако је 76 одсто „спроведено или дјелимично спроведено“, он је навео да треба да забрине да нешто више од петине није.
– Тамо гдје нема финансијске ревизије сваке године ангажују се тимови да би утврдили шта је рађено, а закључак може бити негативан, са резервом или позитиван. Таквих провјера је лани било 16, а показало се да је знатно нижи степен спровођења препорука. Код ревизије учинка даје се више времена за реакцију, јер су комплексније препоруке и нису у надлежности само једног субјекта – рекао је Радукић.
Према његовим ријечима, најчешћа одступања су она која се тичу примјене Закона о јавним набавкама, запошљавања, додјеле грантова, доношења аката из надлежности скупштине јединица локалне самоуправе, евидентирања расхода у периоду настанка…
Он је истакао да је финансијска дисциплина у локалним заједницама и јавним предузећима у посљедњем циклусу ревизије лошија од финансијске дисциплине буџетских корисника.
– Ипак, општине и градови су много комплекснији субјекти ревизије него поједини буџетски корисници. У претходном циклусу смо ревидирали 21 локалну заједницу и четири јавна предузећа, при чему су негативна мишљења дата Козарској Дубици, Приједору и Шумама Републике Српске – истакао је Радукић.
Он је нагладио да су, од 26 субјеката из обавезне ревизије, за 23 дата позитивна мишљење о финансијским извјештајима, што говори о доброј усклађености рачуноводствених трансакција и финансијског извјештавања, а на коју је утицало и стално присуство ревизије.
Када је ријече о наводима опозиције да се „гледа кроз прсте“ институцијама јавног сектора, Радукић је рекао да је јасно да припадници политичких партија своје изјаве прилагођавају тренутку и публици којој се обраћају, без накнадног преиспитивања или одговорности за већину тако датих изјава.
– Са друге стране, ревизори сваки „свој“ извјештај поткријепе налазима, потпишу и учине јавно доступним. Устврдити да се „гледа кроз прсте“ и истовремено не навести конкретнију анализу за то, води у домен паушалних оцјена, личних импресија, без минималне одговорности за јавно изговорену ријеч – рекао је Радукић.
Говорећи о приоритетима рада Главне службе у овој години, Радукић је рекао да би, према годишњим планом ревизија, требало да буде урађено 78 ревизија финансијских извјештаја и усклађености, шест учинка, уз четири накнадна прегледа спровођења препорука ревизије учинка из ранијих година и максимално могући број ангажмана провјере препорука из финансијске ревизије.
