Насловна Вијести Регион Рекордна поскупљења хране ће потрајати

Рекордна поскупљења хране ће потрајати

5
0

Фактори који су довели до огромног раста цијена житарица и уљарица, од којих зависе и цијене осталих прехрамбених производа, не могу се отклонити у кратком року.

Зато ће рекордна поскупљења хране потрајати.

Високе цијене житарица и уљарица, од којих зависе и цијене осталих основних прехрамбених намирница, могле би остати на рекордно високом нивоу све до наредне жетве крајем љета, предвиђају у Продуктној берзи Нови Сад.

Цијене житарица и уљарица током прошле године достигле су рекордно високе нивое на свјетским берзама због ниског рода. Мали приноси су били изазвани сушом и климатским промјенама на подручјима која у свијету предводе у производњи ових култура. То је, уз раст цијена горива и минералних ђубрива, утицало да брашно, уље, хљеб и сточна храна поскупе током 2021. године и за преко 100 одсто, а посредно и остали пољопривредни производи попут млијека, сира, меса, јаја…

Стручњаци у Новосадској продуктној берзи истичу да је тешко прогнозирати шта ће се дешавати ове године, али да се на основу досадашњих кретања на тржишту може донекле предвидјети шта се очекује.

„Ситуација на тржишту, генерално, је изузетно сложена. Ако се само подсјетимо неких очекивања да ће корона довести до пада потражње, затварања тржишта, па тиме и обарања свих цијена видимо да се десио потпуно супротан сценарио. Скоро цијеле 2021. године сва роба, не само пољопривредни производи, биљежила је огроман раст цијена“, кажу у Продуктној берзи Нови Сад и додају:

„Глобална дешавања, шпекулације, психолошка очекивања, логистички проблеми, штампање новца све су то само неки од фактора који су довели до глобалне инфлације. Ти фактори се нису брзо појавили, па се не очекује ни њихово брзо укидање, односно очекује се да цијене све робе остану на високом нивоу. Наравно, увијек је могуће да нека од држава великих произвођача или увозника донесе неку одлуку у циљу заштите сопственог тржишта, а што може да се преслика на комплетна свјетска кретања.“

Према њиховом извјештају, током прошле године у односу на 2020. годину, забиљежен је раст цијена свих примарних пољопривредних производа.

„У односу на 2019. годину, цијена кукуруза има раст од 68,2 одсто, пшенице од 60,5 одсто, док је соја поскупјела 86,7 одсто“, навели су они.

На питање да ли се у Србији, највећем регионалном произвођачу житарица и уљарица, може очекивати бољи род, из Продуктне берзе кажу да су посијане веће површине. Род ће, међутим, зависити од временских прилика као и од тога колико су ратари уложили или су спремни да уложе у побољшање приноса због високих цијена минералних ђубрива.

„Цијене инпута за сјетву достигле су веома високе нивое, те је сјетва била скупља него претходних година“, истичу у Продуктној берзи.

Као примјер раста трошкова за минерално ђубриво наводе да је руска уреа крајем прошле године достигла цијену од 90 центи без ПДВ-а, што је годишњи раст од чак 232 одсто.

С друге стране, Србија има проблема с квалитетом својих житарица и уљарица.

„Ове године смо имали доста разговора с компанијама из региона због ширења берзе на тржиште региона. И управо као највећи проблем српског тржишта, српске пшенице, издвајају квалитет“, каже Милош Јањић из Продуктне берзе Нови Сад.

ИЗВОРглас српске
Претходни текстДан Републике прослављен и у Охају
Сљедећи текстТребиње номиновано међу шест свјетских прича о одрживом туризму