Шеснаестогодишњи рукометаш из Источног Сарајева, Симон Мрда, од ове зиме нови је играч Шамота из Аранђеловца.
Иако још увијек малољетан слободно се може рећи да је иза њега већ значајно сениорско искуство јер је играо са сарајевском Босном Премијер лигу, а на двојну регистрацију читаву полусезону за своју матичну Славију из Источног Сарајева.
Имао је ове зиме бројне понуде за наставак каријера, неколико премијерлигаша је било заинтересовано за овог рукометног драгуља, а ни Шамот није био једини српски клуб који је био спреман да му понуди сарадњу. На крају, избор је ипак пао на клуб из Аранђеловац, познат по квалитетном раду са млађим рукометашима.
– Волим изазове, али прије свега спортско усавршавање и напредовање су били разлози за доношење овакве одлуке. Услове које ми је понудио РК Шамот на челу са тренером Једоксићем, мени као младом играчу су у овом тренутку били најквалитетнији, рекао је за наш портал Симон Мрда.
Он већ неко вријеме тренира са својим новим саиграчима, а већ се добро и уклопио.
– Што се тиче првих утисака, јако сам се добро уклопио и екипа ме је добро прихватила. Циљ ми је да у овој полусезони оправдам очекивања тренера Једоксића и екипе те да постигнемо што бољи резултат у наставку такмичења. Аркус лига је јако квалитетна лига и сигурно да имају велики број екипа које це тражити што бољи пласман. Наравно, РК Шамот једна од њих.
Његово играње са сениорима помогло је и у бржем рукометном одрастању.
– Са 14 година сам први пут заиграо за сениорски тим и сигурно да сам имао прилику да брзе стасавам и да много учим од старијих играча.
Симон Мрда је још прије годину и по боравио у кампу пионирске репрезентације Србије, а нада се и да ће добрим играма себе препоручити поново за позиве.
– Част и привилегија је играти за репрезентацију самим тим се надам да ћу што дуже носити њен дрес.
Одлука да Симон Мрда дође у Шамот није донесена тек тако. Тренер Шамота, Слободан Једоксић за наш портал каже да је на кампу Ратка Николића препознао таленат овог рукометаша, те да је предложио управи његов ангажман.
– Рукометни камп “Ратко Николић” који се већ пет година организује у Врњачкој Бањи и у којем сам ангажован од самог почетка као стручни руководила, био је спона између Симона и мене као тренера. Пратећи његов рад на кампу и радећи са њим одмах сам записао његово име и ево прошлог љета сам предложио управи клуба да га ангажујемо и доведемо у Аранђеловац. Договор смо постигли оног тренутка када је Симон донио одлуку да жели промијенити средину, каже у разговору за СпортДЦ, Слободан Једоксић.
Како каже, саме игре нису пресудан фактор у његовом довођењу, али су потврдиле да на овог момка треба обратити пажњу.
– За младог играча какав је Симон игре нису пресудан фактор који је одлучујући када је овај трансфер у питању. Његови наступи за матични клуб и играње на двојну регистрацију само су потврдили став да на овог момка треба обратити пажњу. Младост и посвећеност рукомету, као и жеља за напредовањем, пресудили су да кренемо заједно ка његовом даљем усавршавању.
Сви заједно, не само да су испред себе поставили циљ напретка и даљег усавршавања, већ и долазак у репрезентацију, те због тога мора одскакати од свог годишта.
– Пуно задатака је испред нас и радићемо истовремено на више сегмената када је у питању и физичка и техничко-тактичка припрема. Циљ нам је да се поменути елементи подигну на виши ниво индивидуалне припреме, како бисмо кроз утакмице то на неки начин и верификовали. Циљ нам је репрезентација и због тога морамо да дођемо у тачку доминације у оквиру свог годишта, а како сада изгледа мислим да ћемо успјети да Симон направи и искорак више ка старијој селекцији. Ми тренери смо склони да често прећутимо одговоре на нека питања. Младост је његова снага, воља и жеља. Немам право као тренер да спутавам његове специфичности, али имам обавезу да му помогнем у томе да их искаже, као и да га усмјерим и обучим за оно за шта је тренутно физиолоши и биолошки сазрео. Знате и сами да је Дијамант потребно избрусити да би постао дијамант.
Слободан Једоксић нам каже и да период адаптације на нову средину готово и да није постојао.
– Са сигурношћу могу рећи да период привикавања није ни постојао. Од првог дана, екипа и Симон су успоставили комуникацију као да су заједно годинама. Све што радимо на тренинзима у потпуности прати што само говори да је тренутно спреман да ради и ван своје генерације. Већ смо кренули са одигравањем утакмица, минутажу стрпљиво прикупља и љубоморно чува. Предност наше екипе је у томе што смо пласманом међу осам екипа практично и обезбиједили своје мјесто на табели и због тога ову сезону можемо искористити да искристалишемо још млађих играча. Морам рећи да тренутно имамо генерацију 2003/04 која ће имати значајно вријеме да се покаже и докаже кроз овај плеј оф, тако да сматрам да је и за Симона ова ситуација идеална.
