Поноћним литургијама у храмовима и црквама Српске православне цркве (СПЦ), православни верници почели су прославу Божића, празника рођења Христовог.
Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звijезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на врijедности вjере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грijех.
У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног Спаситеља и поклонила му се као Богу.
„У исто врijеме, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која бjеше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не бiеше на висини као све звijезде већ у висини птичјег лета“, пише у јеванђељу.
Звijезду су четрдесет дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звijезда, поклонили су се дjетету „као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља“.
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дjеца до двijе године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према јеванђељу, убијено је 14.000 деце, али је света породица прибјегла у Мисир у Египту, где је живјела до Иродове смрти.
На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.
Божић је увијек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост.
На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умијешена од пшеничног брашна без квасца. У чесницу се ставља златни или сребрни новчић.
