Насловна Вијести Србија: Старење негативније од ковида по становништво

Србија: Старење негативније од ковида по становништво

43
0

Пандемија вируса корона неће имати дугорочније негативне посљедице по становништво у Србији, али ће у будућности смртност бити повећана због природног процеса старења, са којим се суочавају и друге земље у окружењу, изјавила је данас демограф Вера Глигоријевић.

Глигоријевићева, која је шеф Одсјека за демографију на Географском факултету у Београду рекла је да се од 2000. до почетка пандемије број умрлих у Србији кретао између 100.000 и 104.000 лица, да би у 2020. години било забиљежено око 12.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просјек, а у 2021. чак 30.000 више.

Глигоријевићева је рекла за „Спутњик“, да је ниска стопа фертилитета, рађања, карактеристична за све земље свијета, изузев Африке и то уз све мјере популационе политике.

Пораст рођења у 2021. години је, према њеној оцјени, природни механизам којим ће се Србија вратити на вишегодишње просјеке од прије пандемије, који износе између 62.000 и 63.000 новорођених.

„Kовид јесте унео потресе у демографску динамику, али је то краткотрајна појава, посматрано из демографске перспективе и не очекујем да ће имати дугорочније негативне последице. Механизми природног обнављања становништва ће се напросто вратити на вишегодишње просеке забележене пре пандемије“, рекла је Глигоријевићева.

Према најновијим статистичким подацима, прошле године рођено је 62.062 ђеце, што је за 0,6 одсто више него 2020. године. Мајка у Србији роди у просјеку 1,5 ђеце, а за просту репродукцију потребно је 2,1 дијете.

Према извјештају УН о изгледима за становништво, у свијету у 2050. години очекује се просјечна старост од 46,8 година, а у Европи би удио старијих од 60 година требало да достигне 34 одсто.

На челу те листе су углавном европске земље, прва је Бугарска са очекиваним падом од 27,9 одсто, слиједе Румунија /22,1 одсто/, Украјина /21,7 одсто/, Молдавија /20,3 одсто/, БиХ /19,5 одсто/, Летонија /19,1 одсто/, Литванија /17,5 одсто/, Србија /17,2 одсто/, Хрватска /16,2 одсто/, Мађарска /15,6 одсто/ и Јапан /15,1 одсто/.

ИЗВОРсрна, фото Ceopom istina
Претходни текстУ Трнову свечано отворена канцеларија Кик бокс савеза
Сљедећи текстДодик: Хипотезе о распаду БиХ узимају “здраво за готово“