Насловна Вијести Република Српска Стећци на Борку под заштитом државе

Стећци на Борку под заштитом државе

192
0

 

Из ризнице културно-историјског наслијеђа у Рогатици

РОГАТИЦА – Општина Рогатица обилује богатом културно-историјском баштином од праисторије и римског доба, преко средњег вијека, турске и аустроугарске владавине, између Првог, Другог и посљедњег Одбрамбено-ослободилачког рата до данашњих времена. Свака животна епоха оставила је трагове диљем ове локалне заједнице коју са запада омеђује Гласинац са својом познатом културом и легендарна Романија, са сјевера Деветак и Жепска планина и на истоку Дрина и југу Сјемећ, Гнила и ријека Прача.

Из обиља разних културно-историјских знаменитости посебно мјесто заузимају средњовјековни стећци по којим је ова општина, са избројених и званично регистрованих, 2678 јединица друга у Републици Српској и трећа у БиХ.

Једна од 88 званично регистрованих некропола је Борак недалеко од села Бурати на подручју Мјесне заједнице Стјенице, рекао је директор Туристичке општинске организације Предраг Ујић. У њој се налази избројаних 214 стећака и одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ из новембра 2008. проглашена је за национални споменик са утврђеним мјерама заштите сагласно позитивним законским и другим прописима и Општим оквирним споразумом за мир у БиХ.

Стећци из Борка су углавном у положају исток – запад, а само по неки сјевер – југ. То говори о поодмаклом процесу растакања старог друштва и издвајања малих породичних заједница као знак новога доба и идентитета и библијских поставки, каже се у образложењу одлуке о проглашењу националним спомеником.

Међу 214 још видљивих стећака, јер су неки већ утонули у земљу, налази се преко 110 сандука, око 40 засвођених сљеменика, а остало су камене плоче.

Својом димензијом, 255x135x128 центиметара, нагласио је Ујић, плијени један сандук. Није украшаван иако је највећи у цијелој некрополи која је некад билапоред трговачког пута за Дубровник, али су их у новија времена заобишли нови путари и сада су они локацијски скривена од ока намјерника и зато је кроз толико времена остала компактна и не нарушена као неке од других некропола из којих су стећци коришћени за разне потребе, па и као уникати у Земаљском музеју у Сарајеву.

У Борку је и сљеменик са постољем димензије 167x68x61 центиметар са украсом на коме је на јужној страни приказан лов на медвједа.

Поред овог „мамутског“ стећка, украшена су још три од чега један сандук и два сљеменика. На једном је полумјесец, розета, вук и ловац са мачем и представа пса, срне, човјека и медвједа.

Оно што је лоше, сматра Ујић, а односи се на ову некрополу, али и на многе друге широм општине, је чињеница да су на већини стећака присутни биљни организми у виду лишаја и маховине. Они свакодневно немилосредно разарају струкртуру камена посебно оних који су украшени због чега се многи једва назиру и тешко читају јер су највјероватније, ради скромне техничке могућности, плитко урезани.

Уз то, добар број стећака је и утонуо у земљу и лишће младих храстова чије је станиште Борак и околина.

То би, причају овдашњи мјештани, требао да буде аларм уз одобрење надлежних за заштиту овог културно-историјског наслијеђа. Сваким даном оно све више нестаје а са тим и трагови људског битисања у овим крајевима.

ИЗВОР058.ba
Претходни текст„Пулс града“ 22.03.2022.
Сљедећи текстУ Приједору велика полицијска акција: Приведено више особа