Тим поводом ће у цркви Светог Марка бити служен парастос, а потом ће положено цвијеће на спомен страдалим Србима у ташмајданском парку, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Из „Веритаса“ подсјећају да се данас навршава 27 година од када су Оружане снаге Хрватске у акцији „Бљесак“ са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН, протјерале 15.000 Срба, док су 283 особе убијене или се воде као нестале, међу којима 56 жена и осморо дјеце до 14 година.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 165 особа. Као нестали, још се води 118 особа, од којих је 51 цивил, укључујући и 23 жене.
– Против западнославонских Срба је 1. маја 1995. године кренуло више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, а заштитне снаге УН су се повукле на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору – подсјећају из „Веритаса“.
Наводи се да су Срби Западне Славоније, сјећајући се Јасеновца 1941. године и Пакрачке Пољане 1991. године, кренули у егзодус према Републици Српској.
На путу према „мосту спаса“ до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, а рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама.
Око 1.450 припадника Српске војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.
Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за ратне злочине које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне „Лоре“ у Сплиту.
Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена.
– Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превезени у Републику Српску и Србију, од којих се до сада вратило тек око хиљаду и по људи, углавном старије доби, док су се остали расули по цијелом свијету – наводе из „Веритаса“.
Резолуцијом 994 од 17. маја 1995. године Савјет безбједности УН је затражио од Хрватске да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године.
Хрватска је игнорисала ову резолуцију, јер није имала ултимативан карактер нити је прописивала казнене мјере за неиспуњавање обавеза.
– Све ове чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савјет безбједности никада Хрватској није увео санкције зато што је, као чланица УН, извршила агресију на заштићену зону организације којој је и сама припадала – истичу из „Веритаса“.
Подсјећају да је Хашко тужилаштво 25. јула 1995. године оптужило тадашњег предсједника Републике Српске Крајине Милана Мартића због тога што је 2. и 3. маја 1995. године „за одмазду издао наређење војним органима да гранатирају Загреб“, усљед чега је погинуло шест цивила, јер се при том „није придржавао закона и обичаја који регулишу вођење рата“. За то кривично дјело га је Хашки трибунал правоснажно и осудио на 35 година затвора.
Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у акцији „Бљесак“, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.
Из „Веритаса“ подсјећају да је у августу прошле године из Тужилаштва БиХ у Хрватску упућена замолница да јој БиХ уступи кривично гоњење против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији „Бљесак“, иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбједности Бањалука из 2006. и 2007. године.
Ту замолницу је Влада Хрватске одбила по хитном поступку уз образложење да „документација и материјал који су достављени не дају никакав основ за поступање правосудних тијела у Хрватској“.
Са друге стране, подсјећа „Веритас“, у марту 2020. године на загребачком Жупанијском суду, након вишегодишњег поступка, неправоснажно су у одсуству осуђени Милан Мартић на седам година затвора, и командант Српске војске Крајине Милан Челекетић на 20 година затвора, због „осветничког ракетирања Загреба и Карловца након акције `Бљесак`“, иако су испаљивање ракета наредили у току извођења хрватске агресије и као упозорење агресорима да обуставе напад на српску област под заштитом УН.
„Веритас“ изражава жаљење због свих ратних жртава, уз напомену да већ 27 година поставља питања ко и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата?
