У четвртак, 27. јануара, биће обиљежено 26 година од распуштања злогласног логора за Србе „Силос“ у Тарчину, на подручју општине Хаџићи, у којем је у протеклом рату било заробљено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица пребијања, тортуре и мучења глађу.
Обиљежавање организује Савез логораша Републике Српске и Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију „Истина и правда“.
Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, изјавио је Срни, да ће у 12.00 часова бити служен парастос жртвама у цркви Осеник у Хаџићима, након чега је у 13.00 часова предвиђено полагање цвијећа и прислуживање свијећа испред „Силоса“ у Тарчину.
Он је навео да ће у Kултурном центру Источно Ново Сарајево у 14.00 часова бити одржана Академија и приказан документарни филм о страдању Срба у „Силосу“.
„До сада смо упутили позиве савјетнику српског члана Предсједништва БиХ Бошку Томићу, представницима Министарства за рад и борачка питања у Влади Републике Српске, директору Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милораду Kојићу, начелницима општина са подручја града Источно Сарајево, те удружењима која су настала из одбрамбено-отаџбинског рата“, рекао је Носовић.
Он је напоменуо да је позив упућен и представницима Си-Ен-Ена.
Носовић је напоменуо да ће за заинтересовене из Источног Сарајева у 11.00 часова бити организован превоз аутобусима у Хаџиће, уз пратњу федералне полиције.
Злогласни логор за Србе „Силос“ у Тарчину, остаће упамћен као један од 126 казамата на подручју ратног Сарајева, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, а 24 их није преживјело.
Већина логораша који су дочекали слободу данас углавном живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора, који је затворен на Светог Саву, 27. јануара 1996. године и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.
Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор „Силос“, који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора Аушвиц из Другог свјетског рата.
У њему су углавном били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Kапетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац, који је умро у „Силосу“, на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.
