Насловна Магазин Култура У оквиру манифестације „Зима у Фочи“ изведена монодрама „Милунка“ (ФОТО)

У оквиру манифестације „Зима у Фочи“ изведена монодрама „Милунка“ (ФОТО)

38
0
Глумица Југословенског драмског позоришта Весна Станковић синоћ је на сцени Градског позоришта Фоча, у оквиру манифестације „Зима у Фочи“, извела монодраму „Милунка“, посвећену највећој српској хероини – Милунки Савић.
Слика може припадати 1 особа, стоји и у затвореном
Емотивна и јединствена исповијест жене са највише одликовања у историји ратовања настала је по њеном тексту, у продукцији београдског театра „Балкан нови покрет“ чији је оснивач. Публика није остала равнодушна, те је глумица након извођења награђена дуготрајним аплаузом.
Слика може припадати 1 особа, стоји и у затвореном
Прича о жени-ратнику почиње од њених дјевојачких дана које проводи у копаоничком селу Копривница, са двије сестре, родитељима и болешљивим братом. Милунка у Први балкански рат одлази умјесто брата, преобучена у мушкарца, под именом Милун Савић.
Слика може припадати 1 особа, стоји и у затвореном
На сцени су: мантил и метла, кошуља и кецеља, шињел и шајкача, који су је пратили цијелог живота.
„Прије двадесетак година сам се први пут сусрела са причом о Милунки Савић. Мислила сам да је то измишљена прича, да је немогуће да постоји таква жена јер она је, заиста, епски јунак; као да је из епских митова. То је особа која је провела седам година у три рата: Првом и Другом балканском рату и Првом светском рату; која је девет пута рањавана, а има више од 10 ратних одликовања из битака. Изборила се у мушком свету да постане наредник, да има позицију у војном саставу. После рата родила је једну кћерку и усвојила још три, од тога и једну Хрватицу ометену у развоју, и отхранила и одшколовала је тридесет и петоро туђе деце. За мене је то нешто нечувено“, испричала је Весна Станковић.
Одлучила је да на сцени „оживи“ легендарну српску хероину након што су на националној телевизији и у позоришту, поводом обиљежавања Првог свјетског рата, како каже, изостали очекивана серија или представа посвећени Милункином лику и дјелу.
Слика може припадати 1 особа и у затвореном
„Нико се тога није сетио. Лично мислим да ништа није случајно, и да неки људи који су постојали и живели, понекад желе да још испричају, да још нешто ураде на овом свету, па се појаве као ликови из неких романа, или на некој слици, у представи или филму. Мислим да је Милунка хтела још мало да исприча своју причу не би ли мотивисала неког другог да, можда, учини неко добро дело. Тако сам се позабавила тиме и за врло кратко време поставила представу“, каже Станковићева.
У Фочи монодраму изводи 235. пут, а вечерас је очекује гостовање у Билећи.
„’Милунку’ сам играла сам од Аустралије до Канаде, по целој Европи и Србији, у условима и неусловима. Играла сам је када је напољу била температура 40 степени, па сам скоро падала у несвест од врућине у шињелу и вуненим чакширама, а исто тако сам је играла на минус 15 степени, где смо цвокотали и ја и публика, али смо желели да јој одамо почаст. Милунка је више од представе, то је час историје, човекољубља, родољубља и љубави“, истиче Станковићева.
Поручује да овом представом треба да подсјетимо једни друге да смо много размажени, те да неке ствари треба ћутке да издржимо.
„Увек се осећам добро када говорим у Милункино име јер је она мене, као што би рекли модерни лајф коучи, многа тога научила, али и друге. Сетим се како им је било хладно у преласку преко Албаније, када нису имали нигде да се склоне. За све оно што нас у животу нервира, од мале плате, неодласка на море, короне и осталог, треба да се запитамо како је било у ратно време, јер ти људи знају шта је страх, хладноћа, глад и неизвесност“, наглашава Станковићева.
Представа траје више од сат времена, а публика је имала осјећај као да Милунка Савић своју животну причу говори свакоме понаособ. На крају представе се открива да је Милунка, заправо, од стране директора банке у којој је послије рата радила као чистачица, добила наређење да својом причом заокупи странке док га чекају испред канцеларије. А у њеној исповијести стоји све о животу који је прошла – од прве пушке до прве метле.
ИЗВОРградско позориште фоча,
Претходни текстОсамдесет година од злогласне „Новосадске рације“
Сљедећи текстВишеград: Од сутра онлајн настава