Насловна Вијести Република Српска У Српској од рака грлића материце оболијева око 200 жена годишње

У Српској од рака грлића материце оболијева око 200 жена годишње

65
0

Рак грлића материце је други најчешћи карцином код жена и у Републици Српској, послије карцинома дојке и од њега годишње оболијева око 200 жена, а око 50 годишње умире од ове болести, рекла је за Срну специјалиста гинекологије и акушерства Сања Сибинчић.

Према њеним ријечима, ово показују подаци за период од пет година, и то од 2013. до 2017. године, што су и званични подаци Института за јавно здравство Републике Српске.

„На укупан број становника ово је заиста значајан број. То је показатељ да се овом проблему мора приступити на свеобухватан начин кроз примарне и секундарне превентивне мјере, односно вакцинацијом и скрининг методама“, нагласила је Сибинчићева.

Уколико се рак грлића материце открије у раној фази, она је истакла да је он изљечив готово у потпуности, због чега су од изузетне важности редовни прегледи и скриниг метода која је међу пацијентима позната као „папа“ тест.

Сибинчићева је навела да је преглед са узимањем „папа“ теста једноставна, неинвазивна, прихватљива, поуздана и лако доступна метода.

„С друге стране, а будући да је карцином грлића материце узрокован хуманим папилома вирусом /ХПВ/ већина савремених земаља спречава ширење овог вируса вакцинацијом, као и организованим скринингом на рано открвање рака грлића материце што је мјера секундарне превенције код дјеце у раној адолесцентној доби“, истакла је Сибинчићева.

Сибинчићева је подсјетила да је Стратегојом развоја и унапређења примарне здравствене заштите из 2008. године, предвиђена и превенција карцинома грлића материце.

Према поменутој стратегији, препоручен је гинеколошки систематски преглед жена једном годишње, тако да се према утврђеном протоколу ради „папа“ налаз и потом, ако су уочене неправилности, ради се детекција ХПВ-а, колпоскопија и циљана биопсија, те остали дијагностички и терапијски поступци.

„На овај начин могуће је прецизно и у раном стадијуму одредити суспектне промјене. Уколико се утврди постојање ових промјена у нултом стадију, и без пробијања базалне мембране, изљечење је сто одсто“, појаснила је Сибинчићева.

Она је додала да у пракси стратегију проводе љекари породичне медицине, односно породични гинеколози, али да је важно истаћи неопходност озбиљнијег приступа овом проблему међу млађом популацијом.

Сибинчићева је навела да у Српској за сада, нажалост, није доступна вакцина против хуманог папилома вируса, те да су активности око њеног увођења биле приведене крају, али их је успорила пандемија вируса корона.

„Будући да Република Српска још није увела вакцинацију против хуманог папилома вируса, дјевојкама савјетујемо редовне гинеколошке прегледе, и то већ годину дана након ступања у прве сексулане односе“, нагласила је Сибинчићева.

У неким развијеним земљама, тврди Сибинчићева, препорука за скрининг методама је једном у три године, међутим, имајући у виду висок проценат присутности ХПВ вируса у нашој популацији, савјетују се прегледи и скрининг једном годишње.

„Послије два узастопна уредна цитолоска бриса током годину дана у размаку од шест мјесеци, периодични прегледи цитолоског бриса женама које припадају групи просјечног ризика могу се радити на три године. Жене млађе од 30 година као и жене из групе повишеног ризика треба да узимају брис једном годишње“, рекла је Сибинчићева.

ИЗВОРсрна
Претходни текстУНЦГ тражи смјену министра за медије због забране програма из Србије
Сљедећи текстОд понедјељка настава у школским клупама, осим у Требињу и Сокоцу