Зелене површине вам дају више од мјеста за шетњу, оне могу да утичу на ваше шансе да доживите мождани удар, према новој студији која повезује живот близу зелене површине са 16 одсто смањењем ризика од можданог удара.
За потребе истраживања, оближње зелене површине су рачунате као оне унутар 300 метара од куће. Подаци узети из јавног здравственог система који покривају више од 3,5 милиона одраслих у каталонској регији Шпаније прикупљени су током 2016. и 2017. године.
Иако подаци не показују да су зелене површине директан узрок смањења ризика од можданог удара, истраживачи напомињу да је асоцијација довољно јака да оправда даљу истрагу, и да подржи идеју да је више природе корисно за наше здравље, пише Сциенце Алерт.
– Студија показује важност детерминанти животне средине у ризику од можданог удара – каже неуролог др Карла Авељанеда, из “ИМИМ-Хоспитал дел Мар” у Барселони, Шпанија.
Он је додала да, обзиром на то, “да се предвиђа да ће се инциденција, морталитет и инвалидитет који се приписују болести повећати у наредним годинама, важно је разумјети све укључене факторе ризика”.
Зеленило и природно окружење могу да побољшају здравље на више начина: могу да смање стрес, могу људима дати мјеста за вјежбање и могу заштитити ментално здравље. Чини се да постоји и одређени утицај на вјероватноћу цереброваскуларних проблема.
Наравно, постоји много више фактора које треба узети у обзир од оближњег зеленила. Тим је такође посматрао три атмосферска загађивача у истој студији: азот диоксид (НО2), честице испод 2,5 микрона (ПМ2,5) и честице чађи.
Као што је утврђено у претходним студијама, већа изложеност овим загађивачима била је повезана са већим ризиком од можданог удара.
Претходне студије су такође откриле да је већа изложеност овим загађивачима повезана са нешто већим ризиком од можданог удара.
У овој недавној анализи, на примјер, за свако повећање од 10 микрограма НО2 по кубном метру ризик се повећава за четири посто.
– Требало би имати на уму да, за разлику од других загађивача ваздуха, који имају различите изворе, НО2 углавном изазива друмски саобраћај – каже епидемиолог за животну средину Кетрин Тоне, истраживач у ИСГлобал.
– Због тога, ако заиста желимо да смањимо вишеструке ризике које овај загађивач представља по здравље људи, морамо да примјенимо мјере за смањење употребе аутомобила.
Ове везе, између зелених површина и ризика од можданог удара, и загађивача ваздуха и ризика од можданог удара, пријављиване су раније, али неколико претходних студија је сагледало велики узорак и ушло у толико детаља у сагледавању како околног зеленила тако и квалитета ваздуха.
Даља истраживања би могла да испитају зашто се чини да више зелених површина утиче на смањење ризика од можданог удара за људе који живе у њиховој близини. Истраживачи такође позивају на ревидирање прописа о дозвољеним нивоима загађивача у градовима.
Повезаност између ризика од можданог удара, зелених површина и загађивача остала је чак и када се контролишу социоекономски фактори, старост и навике пушења, што указује на то да плаћамо цену у смислу нашег здравља када одлучимо да живимо у урбаним срединама.
– Морамо тежити да постигнемо одрживије градове у којима живот не значи повећан ризик од болести – каже неуролог др Џаума Рокуер, такође из “IMIM-Hospital del Mar”.
