Колумну Рода Благојевића за Washington Times преносимо у цијелости:
Почало је 1990-их, када је Иран учествовао у рату у БиХ. Водио је рат кроз подршку муслиманима како би у БиХ успоставио европску копију Хезболаха у Либану.
Иран је активно подржавао и испоручивао оружје џихадистичким борцима у босанском рату против католичких Хрвата и српских православних хришћана. Наоружавао је муслиманске терористичке групе попут муџахедина, који су се борили у БиХ. Касем Сулејмани је лично био укључен у вођење напора Корпуса исламске револуционарне гарде да надгледа испоруку оружја у БиХ. Иран је обучавао Ал Каиду у БиХ, а двојица њихових припадника су се касније придружила нападу на Сједињене Државе, ударивши у Пентагон 11. септембра.
Клинтонова администрација је такође била свјесна овога.
На конгресним саслушањима одржаним у мају 1996. године, закључено је да је Клинтонова администрација гледала на другу страну док је Иран испоручивао оружје терористима у БиХ.
Крајем прошлог месеца, врховни шиитски свештеник у Ирану издао је вјерски декрет којим је објављена „фатва“ против предсејдника Трампа и израелског премијера Бењамина Нетанијахуа.
Ајатолах Насер Макарем Ширази позвао је муслимане широм свијета да заузму став, наводећи да свака особа или влада која угрожава вођство и јединство глобалне исламске заједнице треба да се сматра „ратним вођом“ подложним погубљењу. Највиши ирански свештеник је потом на свом Икс налогу објавио да агресија Исламске Републике неће бити ограничена на домаће неслагање. Наговијестио је планове за шире међународно, вјерски мотивисано насиље.
Будимо реални. Док се не постигне задовољавајуће рјешење у вези са иранском способношћу производње нуклеарног оружја, Исламска Република Иран не напада само свој народ, већ се и припрема за глобално насиље у име религије. Израел, Сједињене Државе и Европа су главне мете тероризма који спонзорише Иран.
Али ово не би требало никога да изненади. Тероризам, џихад и „фатва“ које спонзорише Иран нису ништа ново.
Од Исламске револуције 1979. године, којом је успостављен режим, Иран је активно укључен у државно спонзорисани тероризам. Један од основних приоритета иранског режима је извоз револуције у иностранство путем подршке терористичким групама и њиховим активностима у другим земљама.
Током своје бурне историје, Иран је стратешки користио терористичке групе као посреднике у својој спољној политици, користећи те групе да би остварио утицај широм Блиског истока и шире. Од дугогодишње финансијске подршке Хезболаху у Либану до подршке милицијама у Ираку и Јемену, иранско коришћење посредничких група обликовало је регионалну динамику, подстакло сукобе и представљало сложен изазов за глобалну безбједност.
Са недавним поразом Хезболаха у Либану, Хамаса у Гази и Асадовог режима у Сирији, Иран сада можда тражи БиХ као следеће мјесто за попуњавање празнине и успостављање своје главне базе операција како би замијенио Либан у извозу тероризма.
Вјероватноћа да се ово догоди је толико реална да је прошлог мјесеца навела државног секретара Марка Рубија и министра одбране Пита Хегсета да пошаљу писмо министру одбране БиХ у којем прете земљи санкцијама и обуставом свих програма војне сарадње ако САД открију да спроводи војну сарадњу са Ираном.
Али ово не би требало никога да изненади. Тероризам, џихад и фатва које спонзорише Иран нису ништа ново.
Од Исламске револуције 1979. године, којом је успостављен режим, Иран је активно укључен у државно спонзорисани тероризам. Један од основних приоритета иранског режима је извоз револуције у иностранство путем подршке терористичким групама и њиховим активностима у другим земљама.
Током своје бурне историје, Иран је стратешки користио терористичке групе као посреднике у својој спољној политици, користећи те групе да би остварио утицај широм Блиског истока и шире. Од дугогодишње финансијске подршке Хезболаху у Либану до подршке милицијама у Ираку и Јемену, иранско коришћење посредничких група обликовало је регионалну динамику, подстакло сукобе и представљало сложен изазов за глобалну безбејдност.
Са недавним поразом Хезболаха у Либану, Хамаса у Гази и Асадовог режима у Сирији, Иран сада можда тражи БиХ као сљедеће мјесто за попуњавање празнине и успостављање своје главне базе операција како би замијенио Либан у извозу тероризма.
Вјероватноћа да се ово догоди је толико реална да је прошлог мјесеца навела државног секретара Марка Рубија и министра одбране Пита Хегсета да пошаљу писмо министру одбране БиХ у којем пријете земљи санкцијама и обуставом свих програма војне сарадње ако САД открију да спроводи војну сарадњу са Ираном.
Амерички национални интереси биће далеко боље задовољени када се неуспјели Бајден-Обама-Клинтон споразум о смиривању Ирана напусти и замјени новим стратешким партнерством са српским народом на Балкану. Партнерством које би било утемељено у истим јудео-хришћанским вриједностима и у заједничким интересима који чине темељ непоколебљивог савеза Америке са Израелом.
Ово ново стратешко партнерство учинило би свијет безбједнијим мјестом.
