Адвокат Горан Бубић, бранилац предсједника Републике Српске Милорада Додика, указао је да пракса јавног притиска на Суд БиХ несумњиво крши стандарде поштеног судског поступка, који је цивилизацијски стандард.
Бубић је појаснио да у предмету против предсједника Српске Тужилаштво БиХ покушава неправом и политиком, које увлачи у судницу, напасти и надвладати право.
– Подизањем оптужнице против Милорада Додика, предсједника Републике Српске, политика је очигледно провалила у Тужилаштво БиХ. Да би се оптужница Тужилаштва БиХ и потврдила потребно је да политика провали и у Суд БиХ. Не постоје правне норме које подржавају високог представника у БиХ као законодавца, нити документ који активно легитимише Кристијана Шмита као високог представника – истакао је Бубић.
Да би се оптужница потврдила, навео је Бубић, Тужилаштво БиХ треба Суду БиХ да понуди најмање двије ствари.
– Прво, правну норму из које произилази да је високи представник надлежан „да доноси законе“ у БиХ. Постоји ли оваква правна норма, укључујући и било коју уговорну одредбу Дејтонског споразума, с анексима? Не постоји. Друга ствар, правни документ о наименовању Кристијана Шмита за високог представника. Постоји ли овакав документ? Не постоји – указао је адвокат Бубић.
Он је подсјетио да постоји дугогодишња „пракса“ да високи представник доноси законе у БиХ и да се представља као законодавно тијело, мимо садржине Устава БиХ, као и свих важећих закона у БиХ, и мимо садржине Дејтонског споразума.
– Није спорно ни да су уговорне стране које су закључиле и потписале Дејтонски споразум, као и субјекти права у БиХ трпили овакву праксу. Али када се таква пракса оспори од уговорних страна, као што је у овом случају оспорена од Народне Скупштине Републике Српске, онда су релевантне уговорне одредбе Дејтонског споразума и правне норме које представљају правни поредак у БиХ. Да би потврдио предметну оптужницу Суд БиХ се не може позвати на „праксу“ или „политику“ коју су до сада стварали високи представнци /од којих је легитимно изабран био само први, Карл Билт/, већ на правну норму из које произилази „надлежност високог представника у БиХ да доноси законе“. А релевантна правна норма не постоји. Осим тога, како је већ поменуто, у овом случају мора постојати и документ о постављењу Кристијана Шмита за високог представника у складу с одредбама Дејтонског споразума – појаснио је Бубић.
Као што се јасно закључује из садржине темељног текста Дејтонског споразума, додао је он, уопште се не помиње високи представник, који се не помиње ни у Уставу БиХ.
– Високог представника су Анексом 10 Дејтонског споразума установиле укупно пет уговорних страна и то: „Република БиХ“, СР Југославија /правни сљедник Србија/, Република Хрватска, Република Српска и Федерација БиХ. Набројане уговорне стране су чланом 1.2. Анекса 10 констатовале да „у погледу сложености са којима су суочене, стране траже постављање високог представника који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН, како би помогао странама у њиховим напорима да мобилишу, те, по потреби, координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног рјешења, извршавајући доле наведене задатке, на начин на који му је то повјерено резолуцијама Савјета безбједности УН“ – појаснио је Бубић.
Према његовим ријечима, из овога слиједи да су екс контрактус искључиво стране-потписнице Анекса 10 овлаштене да затраже постављање високог представника.
– Нико други по Дејтонском споразуму и његовом Анексу 10 нема право тражити ни предлагати постављање високог представника, чак ни Савјет безбједности УН, који то само потврђује. У цијелом Дејтонском споразуму, а ни у Анексу 10 не постоји никакво тијело које се зове Савјет за имплементацију мира, нити некакав његов управни одбор, нити икакво овлаштење за та непостојећа тијела. Штавише, Европски суд за људска права идентификује ПИК као „неформалну групу држава“, која суштински представља остатак мировне конференције за другу Југославију. Тај остатак се наставио састајати као ПИК и након протеклог рата у БиХ – подсјетио је адвокат Бубић.
Он је указао да од 2000. године постоји само управни одбор непостојећег ПИК-а /нема оснивачког акта, било каквих правила, пословника и слично/ који се састајао два пута годишње у Сарајеву на нивоу политичких директора министарстава спољних послова држава, чланица тог де факто и де јуре неформалног органа.
– Значи да би Суд БиХ код оцјене услова за потврђивање оптужнице требао размотрити опште питање надлежности високог представника да доноси законе у БиХ, а посебно да провјери постоји ли документ о активној легитимацији Кристијана Шмита да врши послове високог представника јер је то била суштина одбране предсједника Републике Српске Милорада Додика, коју је дао у истражном поступку – рекао је Бубић.
Као бранилац, Бубић је подсјетио да оваква одбрана предсједника Републике Српске није произвољан став Милорада Додика.
– Република Српска је на сједници Народне скупштине, као највишег органа стране-потписнице Анекса 10, разматрајући Информацију о примјени Анекса 10 Дејтонског споразума, на сједници одржаној 10. марта 2021. године, поред осталог закључила: „Народна скупштина Републике Српске констатује да су у складу са Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ, чији потписник је и Република Српска, само стране уговорнице надлежне да траже постављање високог представника. Бројни високи представници су безобзирно урушавали владавину права, кршећи и међународно и домаће право, игноришући уско дефинисана ограничења мандата додијељеног високом представнику Анексом 10″ – нагласио је бранилац предсједника Републике.
Он је навео да Народна скупштина Републике Српске уважава сваког представника међународне заједнице који искрено жели да помогне БиХ, ипак, због елементарног непоштовања владавине права у виду кршења Анекса 10 какво је испољено од свих високих представника, Република Српска не може прихватити наметање било које личности за високог представника, подсјећајући да је постављање високог представника условљено сагласношћу страна потписница Анекса 10 Дејтонског споразума.
С тим у вези, Народна скупштина Републике Српске сматра да су досадашња номиновања, избор и потврђивање високог представника недовољно транспарентни, јер није уважавана неопходност консултација и прибављања сагласности страна, како је предвиђено Анексом 10. Ово представља довољан основ за одбацивање било ког именовања високог представника без процедуре предвиђене Анексом 10“, нагласио је Бубић.
Он је констатовао да се не може онда појавити Кристијан Шмит, непотврђен од Савјета безбједности УН, представљајући се као високи представник и проглашавати законе које Тужилаштво БиХ узме „здраво за готово“.
– Слиједи да Милорад Додик, као легитимно изабрани предсједник Републике Српске, само слиједи вољу највишег законодавног органа Републике Српске. Тако и у овом случају, који Тужилаштво БиХ жели представити кривично-правним, Милорад Додик само потписује указе о проглашењу закона који је усвојила Народна скупштина. Обавља послове у оквиру надлежности функције на коју је изабран вољом грађана – рекао је Бубић у изјави за Срну.
У овом случају, нагласио је он, врши се очигледан притисак на Суд БиХ саопштењем из Канцеларије високог представника, као и амбасада неких држава, евидентном замијеном теза: Не поставља се Милорад Додик као предсједник Републике Српске „изнад закона“, како саопштавају, јер он само врши своју уставну и законску функцију, у складу с уставним поретком и БиХ и Републике Српске.
– Изнад закона се постављају аутори оваквих саопштења, а не Милорад Додик. Оваква пракса јавног притиска на Суд БиХ несумњиво крши стандарде поштеног судског поступка, који је цивилизацијски стандард. У овом предмету Тужилаштво БиХ покушава неправом и политиком, које увлачи у судницу, напасти и надвладати право. Упорним враћањем тема и спорних питања који су и довели до трагичног сукоба у БиХ, од међународних званичника, што је евидентно претходило овом кривичном поступку, свједочи да ово није поступак против Милорада Додика као појединца, већ су мета предсједник Републике Српске и уопште уставни поредак успостављен Дејтонским споразумом. Зато је ово политички процес, с опасним циљевима, а не само кривично-правни поступак против једног појединца – указао је Бубић.
Он је нагласио да политици не смије бити мјесто у судници, додавши да је просто невјероватно како је ово једна трагична земља коју неће да оставе на миру.
– Након 100 и нешто година практично се понављају такозвани велеиздајнички процеси монтирани и ауторизовани од странаца који промовишу себичне политике које су и довеле до протеклог рата у БиХ. Овдје нема сумње да право мора имати предност над неправом и политиком коју промовише Тужилаштво БиХ. Овакво понашање не смије добити судски легитимитет – поручио је бранилац предсједника Републике Српске Горан Бубић.
