За Васкрс су везани лијепи обичаји у нашем народу. У цијелом хришћанском свијету, па и код нас, за овај празник је везан обичај даривања јајима.
Од Великог четвртка до Велике суботе, боје се и шарају васкршња јаја, најраспрострањенији обичајни симболи, празника над празницима. Симболика бојења јаја за Васкрс, којој се највише радују дјеца, код Срба живи пет вијекова.
Од краја до краја, посљедња три дана пред највећи хришћански празник Васкрс, зависно од обичаја боје се и шарају јаја. Углавном са традиционалним мотивима и словима. Према древном предању само једна боја има посебну симболику.
Васкршње славље
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!” Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу. Уколико се не умије да отпјева васкршњи тропар, наглас се чита “Оче наш” и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. Послије заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.
Куцање јајима
На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за дјецу.
Приликом туцања изговара се, такође, – “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
Побусани понедјељак
Први понедјељак послије Васкрса зове се Побусани понедјељак. Тога дана, по народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помјене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедјељак је дан посвећен мртвима.
Обичаји
За Васкрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Васкрса особа да буде поспана и несклона послу.
Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје.
Дјецу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године.
Прво се омрсити васкршњим јајетом.
На Васкрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, поливају га водом, или га бацају у ријеку. У 17. вијеку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. Послије ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво).
У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама гдје је пролазила литија палили су ватре или свијеће у прозорима. Ватре за Васкрс су обавезно паљене код католика.
Ако Васкрс падне прије Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.
За Васкрс се мијесе посебни хљебови. У источној Србији и неким дијеловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим цијелим јајетом (ковржањак), које су међусобно размјењују са пријатељима.
На дан Васкрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па дјеца траже скривене дарове.
На други дан Васкрса, који се зове Побусани понедјељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје (да би и преминули преци уживали у васкрсењу Исуса Христа). Овај дан се зове и Водени понедјељак, јер тада момци и млади људи поливају водом дјевојке и младе жене. На овај понедјељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и ускршње јаје стоци да га поједе, да би цијеле године била здрава.
На дан Васкрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најприје туцају врх у врх, а послије шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе. Иначе, у Банату ускршња јаја нису давана пастирима (овчарима, свињарима) да не би стока боловала у току године.
