Код спомен-крста у близини јаме Понор, у фочанској мјесној заједници Миљевина, служен је парастос за више хиљада припадника југословенске војске у отаџбини, које су партизани убили у мају 1945. године. На том мјесту, једном од најмасовнијих српских стратишта, убијено је и у јаму бачено око 2.000 голобрадих краљевих војника.
Тада су страдали тек мобилисани војници из Краљева, Ваљева, Крагујевца и Чачка, које су партизани заробили у Бици на Зеленгори, а потом их хладнокрвно, без суђења, и то након званичног завршетка Другог свјетског рата, ликвидирали бацањем у јаме.
Процјењује се да је на простору од Зеленгоре до Горажда убијено око 9.000 краљевих војника.
Седамдесетчетворогодишњи мјештанин оближњег села Будањ Миленко Матовић присјећа се свједочења својих родитеља о масовном и хладнокрвном убијању младих војника.
– Везали су их и доводили до литице. Прве војнике у колони су убијали, падали су и за собом у јаму повлачили оне који нису били убијени. Причали су ми да се јаук чуо и седам дана након тога. Говорило се да је један војник из Ваљева преживио и да се након неког периода вратио да посјети ово мјесто страдања. Јама је била велика, са пролазом до ријеке Бистрице, којом су кад надође плутале људске кости – прича Матовић.
Новак Вељовић из села Клијешта код Миљевине каже да су партизани младу краљеву војску заробљавали по околним планинама и у колонама доводили до јаме Понор.
– Милка Баковић, која је била заробљена на Зеленгори, одлично је описала голготу коју је преживјела. Један дио краљевих војника је одвођен у Сарајево, док су остале доводили овдје, гдје су их убијали и бацали у јаму – рекао је Вељовић.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић каже да на злочин и страдање краљеве војске указују посљедње 24 године, али да изостаје подршка од потомака жртава из Србије.
– Све ове године слали смо позиве у мјеста одакле су били краљеви војници. Ишли смо тамо, причали са мјештанима, али никога није интересовало. Годинама се прича да они не воле Фочаке, јер сматрају да је младу војску убио народ Фоче, Миљевине и Калиновика, што није тачно. Било би нам драго да нам се неко од њихових потомака јави – рекао је Станковић.
Уз жртве из Другог свјетског рата, помен парастос је служен цивилима и борцима Миљевинског батаљона Војске Републике Српске, који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године.
У фочанској Борачкој организацији кажу да би ове године требало да буде завржен споменик погинулим борцима и цивилима из Миљевине, који се гради у том насељу.
Надају се и да ће убрзо почети да се гради црква у помен погинулим борцима краљеве војске, за чију градњу је прије двије године освештано земљиште у центру Миљевине.
