У Народној библиотеци у Власеници, вечерас је промовисан зборник докумената „Стари Брод“, аутора Драгана Радовића, који доноси нова сазнања о страдањима Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне.
Радовић је рекао новинарима да је Зборник резултат архивских истраживања о геноциду и злочинима над Србима, на простору од Сарајевско-романијске регије до Подриња, те да садржи 306 докумената о томе.
Он је навео да се у Зборнику налазе извјештаји свједока са суђења, свједочења преживјелих, пресуде, прогласи и све оно што може да се сачува и пренесе.
Радовић је додао да је Зборник урађен у форми преписа и да је већина докумената на граници читљивости, као и да су преписи истовјетни оригиналима и задржане све граматичке грешке.
Он је рекао да за стратиште у Старом Броду има најмање докумената у поређењу са осталим великим српским стратиштима у Другом свјетском рату, као и да документи показују да је већина Срба страдала по селима, шумама и збјеговима, те да није успјела да дође до ријеке Дрине.
Радовић је нагласио да документи у Зборнику потичу из Војног архива у Београду, Фонда Независне Државе Хрватске, Архива БиХ и Фонда државне комисије за утврђивање ратних злочина Архива Југославије.
„Заједно са овим издањем пописано је неколико стотина нових имена жртава која нису била уписана ни на једном попису жртава“, навео је Радовић и додао да су пронађена и нова стратишта о којима до сада није било ријечи.
Радовић је напоменуо и да у овом Зборнику истражује геноцид над Србима у НДХ од 1941. до 1945. године који је неупоредив са било чим у историји Балкана.
Он је подсјетио да је прва промоција Зборник докумената „Стари Брод“ одржана у Андрићевом институту у Андрићграду 24. и 25. маја у оквиру обиљежавања сјећања на Србе страдале у Старом Броду.
Радовић је истакао да је направио и документарни филм „Гаравице“ о страдању Срба на подручју бихаћког краја, за чије пројекције постоји велико интересовање.
Вечерашњу промоцију организовали су власенички Културни центар, Туристичка организацција и Народна библиотека, а покровитељ је општина Власеница.
