Борбена готовост земаља бивше Југославије, према подацима свјетски признатих војних сајтова, евидентно није међу најбољима, а према ријечима војних стручњака, за тако нешто најодговорнија је чињеница да је већина наоружања наслијеђена још из времена бивше државе.
Сукоб Украјине и Русије нескривено је одшкринуо полемику, да ли је свијет евентуално спреман за нови велики рат. Све чешће се праве поређења у вези с тим какве су војне снаге међу државама. Незаобилазна станица је и бивша Југославија. Распадом СФРЈ свака од шест држава створила је свој одбрамбени систем, а према подацима сајта Global Fire Power, најјачу војну снагу има Србија, која се на његовој листи, према индексу војне моћи, налази на 61. мјесту, док је БиХ 123. од 142. државе.
Србија, према наведеном сајту, у овом тренутку има око 80.000 припадника у Војсци Србије, од чега је активних око 25.000, док је 50.000 у резерви, а 5.000 су паравојне формације.
Србија посједује и 117 летјелица, више од 20 борбених авиона, као и 35 тренажних и један транспортни. Такође, у власништву војске су 51 хеликоптер и четири нападачка, више од 300 тенкова, 1.133 оклопна возила, 404 топа и 406 ракета.
Одмах иза Србије, на 62. мјесту листе Global Fire Powera је Хрватска, чије Оружане снаге броје око 37.000 припадника, од чега 15.000 активних, 20.000 у резерви и 2.000 у саставу паравојних формација. Хрватска располаже са 78 летјелица (12 борбених, 26 тренажних и 40 хеликоптера), као и са 72 тенка, 650 оклопних возила, преко 100 ракета те 230 топова.
За Словенију је, према истој листи, резервисано 86. мјесто, а ту је захваљујући 14.000 припадника Словеначке војске (7.000 активних, 2.000 у резерви и 5.000 паравојних), као и 37 летјелица, 22 тренажна авиона, 12 хеликоптера, 44 тенка, 18 топова те 380 оклопних возила. Четврта војна сила бивше Југославије, како то показују подаци горе наведеног сајта, јесте Босна и Херцеговина.
У оквиру Оружаних снага БиХ (ОС БиХ) тренутно је око 9.000 припадника. Такође, у посједу је 19 хеликоптера, више од 330 оклопних возила, као и више стотина тенкова и топова.
Мирко Околић, замјеник министра одбране БиХ, каже за „Независне новине“ да ови подаци већином нису тачни.
– Можда су овдје само тачни подаци за оклопна возила, али сва та возила нису у функцији. Тако да ти подаци и нису баш најтачнији. Не могу вам напамет одговорити колико је заиста тих оперативних и ваноперативних борбених средства – поручује Околић и додаје да ОС БиХ немају резервне припаднике.
– Ми по закону имамо право на то, али никада та резерва није активирана, тако да она не постоји. Такође, немамо фиксна крила, то је дефинисано приликом трансформисања војски ентитета у заједничке оружане снаге, тако да су све летјелице хеликоптери – појашњава Околић.
Александар Радић, војни аналитичар, такође сматра да подаци са Global Fire Powera нису најрелевантнији.
– ОС БиХ имају 13 тенкова на Мањачи, 45 тенкова М-60А3 у Тузли. Имају и неколико стотина тенкова који су наслијеђени од ентитетских војски, попут Т-84 и Т-55, који су у касарнама и од 2006. чекају шта ће бити с њима – наводи Радић за „Независне новине“.
Иза БиХ по војној снази су Црна Гора и Сјеверна Македонија које заузимају 132, односно 135. мјесто. Војска Црне Горе броји око 12.000 припадника, од чега активних 2.000, док је 10.000 паравојних. Ова војска посједује и 11 хеликоптера, 12 топова, 18 ракета и око 100 оклопних возила. Са друге стране, Војска Републике Сјеверне Македоније већа је по бројности, има 14.500 припадника (7.500 активно, 3.000 резерве и 4.000 паравојне). Располажу са 20 летјелица (10 хеликоптера и 10 тренажних), 10 тенкова, 228 оклопних возила и 11 ракета, наводи се на сајту Global Fire Powera. Бројност у наоружању и војницима не приказује стварно стање, поручују војни аналитичари.
– Када дамо неке коефицијенте на основу броја тенкова, то не говори о томе каква је спремност тенкисте. На папиру Војска Србије има више тенкова него француска војска. Да ли неко заиста вјерује да је Србија тако тенковски јака? Па, не. Оно што не говоре ове анализе јесте да је највећи дио наоружања војски Србије, Хрватске или БиХ, насљеђе ратних времена и много тога је рађено још у вријеме бивше Југославије, а такође не значи и да има велики број тенкиста – наглашава Радић и додаје да је додатан проблем и то што никада није спроведен адекватан ремонт у наоружању.
– Оно што нам је критично јесте то да нам је сада ‘Руди Чајавец’ тржни центар. Тако да је стварне показатеље врло тешко процијенити – закључио је Радић.
