Још један Међународни дан борбе против сиромаштва Босна и Херцеговина је дочекала у сиромаштву, у групи најсиромашнијих земаља Европе, са дугим редовима испред јавних кухиња и са јавном кухињом за бебе.
Према подацима које је недавно објавио Међународни монетарни фонд, за разлику од Луксембурга, Ирске и Швајцарске, који предводе попис најбогатијих земаља Европе када се у обзир узме бруто домаћи производ (БДП) по глави становника, на зачељу колоне међу најсиромашнијим земљама налази се Босна и Херцеговина.
Мирослав Субашић, предсједник Удружења грађана „Мозаик пријатељства“ из Бањалуке, у оквиру којег постоји јавна кухиња, истиче у разговору за „Независне новине“ да они сваког дана направе 800 оброка, а викендом 1.200.
– Бојим се да ћу морати разочарати и себе и друге људе, сиромашних је све више и више. Све више и више људи тражи оно можда највредније данас, а то је храна. Није више ни мерцедес, нити ишта друго, већ је храна. Храна је постала један велики луксуз. Што се тиче ‘Мозаика пријатељства’, а вјероватно и других јавних кухиња, потреба за храном је највећа – каже Субашић.
Како наводи, око 1.900 људи на различите начине тражи помоћ кроз „Мозаик пријатељства“.
– Оно о чему статистика не води рачуна је да више од 80 одсто грађана БиХ има примања која су испод просјека. Не води се рачуна ни о томе да су код ових 20 одсто изнадпросјечних, углавном два члана породице запослена и оба на платама изнад просјека, док је код ових других само један члан породице запослен – каже Арнаутовић и додаје да статистика не казује ни да су примања обично обрнуто пропорционална с бројем дјеце у једној породици.
Такође, према његовим ријечима, цијене живљења у већим градовима су углавном и много више него у мањим мјестима.
– Огромна већина пензија је пуно мања од просјечне пензије. Раст цијена је страховито погодио огромну већину грађана БиХ и куповна моћ постаје све нижа. За немали број грађана и воће постаје мисаона именица и онда то води слабијем имунитету. А уз слабији имунитет расте потрошња на лијекове и онда то све поново води нижем стандарду. И тако у зачараном кругу већина грађана постаје све сиромашнија и принуђена да се одрекне све више и више ствари у животу како би могла само преживјети – говори Арнаутовић за „Независне новине“ и додаје да зима доноси нове изазове попут, набавке огрева и зимске одјеће, а тиме живот из дана у дан постаје све тежи и тежи.
Бранко Тодоровић, извршни директор Хелсиншког одбора за људска права, у разговору за „Независне новине“ истиче да је овај дан у Босни и Херцеговини дочекан с повећаним бројем оних који живе у апсолутном сиромаштву.
– Тај број се повећава и оно што нас може све заједно забринути јесте што су највеће жртве сиромаштва управо најосјетљивије друштвене категорије, а то су дјеца и старије особе. То би за све у БиХ требало да буде прворазредно питање и аларм за политичке лидере. Дакле, како смањити број прије свега дјеце која живе у апсолутном сиромаштву и оних најрањивијих, а то су старији. Одговор на то би био врло једноставан, а било би потребно да нас наши политички лидери, људи који воде институције, који су у политици, мање пљачкају – тврди Тодоровић.
Како додаје, све је већа разлика између богатих и сиромашних.
– Наше сиромаштво је повезано са нашом политичком наивношћу и незнањем, јер држава има обавезу према социјално угроженим категоријама становништва које не испуњава. Држава се понаша бахато и арогантно. Ми нисмо сиромашни зато што је БиХ сиромашна земља, ми нисмо сиромашни зато што грађани БиХ не желе да раде, ми смо сиромашни зато што годишње дословно милијарде марака новца грађана БиХ заврши пљачком, криминалом и корупцијом у рукама политичара који на тај начин постају још богатији – истиче Тодоровић за „Независне новине“.
