Грбић је навео да је тим, чији је он био члан, анализирао документа која су била доступна у мају 2008. године са списком 7.661 нестале особе које је урадио хашки вјештак Хелге Брунборг и доказао да „број редова на списку не може бити већи од 3.000“.
– Са 3.000 редова нема трећине, нема митске трагедије коју чини 7.661 ред – навео је Грбић и додао да је број Бошњака страдалих у Сребреници у јулу 1995. године „урађен на задату цифру“.
Грбић је рекао да су статистичари током истраживања утврдили да је изузетно мали процент цивила страдао у Сребреници и околини, да су њихови спискови доступни, али је очито да неко жели да манипулише тим бројем.
– Ја сам аутор књиге о страдалој дјеци у Независној Држави Хрватској. Имам списак са 54.000 само српске дјеце. То је геноцид – истакао је Грбић.
Он је нагласио да је увидом у документа Завода за статистику БиХ у Сарајеву, Одјељења за статистику Тузла и Окружног секретаријата за одбрану Тузла утврђено да је број становника у заштићеној зони Сребреница 11. јануара 1994. године био 37.255 и никако није била 42.000, те да се бројем становника до јула 1995. године манипулисало због хуманитарне помоћи.
Он је рекао да су извјештај српских статистичара двојица судија у Хагу одбацила, а да се један судија изузео.
– Тако смо прошли тада – рекао је Грбић и додао да је током анализе докумената нашао најмање 10 војника такозване Армије БиХ који су на списку несталих Сребреничана, а нису погинули на том подручју већ на другом мјесту и у друго вријеме.
Грбић је навео да му је по повратку из Хага била намјера да свој рад и оно што је утврђено објави у Статистичкој ревији, али да је то блокирано.
– Закаснио сам за јануар, онда су они прихватили рад и требало је у јуну, али је тадашњи њемачки канцелар Ангела Меркел рекла да се не смије писати ништа о Сребреници и нису хтели да ми објаве тај рад – навео је Грбић.
Он је појаснио да је српски тим упоредио Брунборгов списак несталих са пописом становништва на подручју Сребренице 1991. године, уз име презиме жртве, родитеља и годину рођења и добио списак од 2.943 особе.
Према његовим ријечима, други индикативан број добијен је упоређивањем списка хашког вјештака са списком погинулих војника Армије БиХ по имену, презимену, имену родитеља и годином рођења и добијен је списак од око 2.743 особе.
Трећи индикативан број, наводи Грбић, српски статистичари су добили када су од броја војника у Сребреници /6.000/, одузели број преживјелих војника /2.805/ из Сребренице.
Он је додао да је четврти индикативан број 2.988 добијен када је од броја становника Сребренице /37.525/ одузет број расељених /34.537/.
– Пети индикативни број добијен је када се од броја идентификованих – 3.947, полазећи од оргиналног списка са искључивањем дупликата одузео број погинулих до почетка 1995. године, а то је 1.300. Добијен је број 2.647 – навео је Грбић.
Према његовим ријечима, шести идентификативни број 2.745 лица статистичари су добили упаривањем Брунборговог списка несталих са списком идентификованих по имену, презимену, имену родитеља и години рођења.
