Бадњи дан је припрема за Божић, најрадоснији хришћански празник. Православни вjерници обиљежавају Бадњи дан / вече 6. јануара, а Божић као дан прославе рођења Господа Исуса Христа, обиљежава се 7. јануара.
Бадње вече или Бадњи дан, носи назив према бадњаку, храстовом дрвету које се на тај дан сијече и пали.
Први обичај јесте да се на Бадњи дан, раном зором одлази у сјечу бадњака, које подразумијева славље. Kоје дрво се сијече и колико се односи кући, зависи од обичаја у разним крајевима, али најчешће је правило да се одсијече једна грана или гранчица, која се носи кући за срећу. Бадњак се ставља испред улазних врата, а увече се уноси у дом. Током дана трају припреме за Бадње вече, спрема се храна у дому, атмосфера треба да буде радосна, а Бадњак се тек увече уноси у кућу.
У дом се уноси и слама која се разбацује по поду и симболично представља сламу из Витлејемске пећине у којој се родио Исус Христ. Некада се слама разбацивала по цијелој кући и на њој се породица окупљала, постављала ручак и јела. У модерно вријеме се најчешће проспе само мало сламе испод стола.
Обичај је да се по слами побацају слаткиши за дјецу. Попут „пилића“, дјеца пијучу на слами док их одрасли дарују слаткишима. У неким крајевима Србије бадњак се маже медом, како би симболизовао слатку годину пред нама, а дрвету се приноси и вино. Бадњак се уноси у дом на Бадње вече свечано. Током уношења бадњака у неким крајевима се бацају ораси по поду и кованице, како би звецкали и привлачили добру срећу.
У дому се пали свијећа која симболизује свјетлост, коју у свијет доноси рођење Христово, а дом се кади тамјаном. На трпези се поставља посна храна од којих су обавезни риба, пасуљ, кисели купус, а спемају се и разне пите, колачи, погача бадњача. Централно мјесто на трпези заузима сервирано суво воће, које се за обичај једе на Бадње вече, али и мед и ораси који се чувају и након Бадње вечери и једу за здравље.
У дому треба да влада лијепа енергија, радост, срећа и заједништво. Према обичају, на Бадње вече се остаје код куће и проводи се вријеме са породицом. Они који имају камин или шпорет пале бадњак, а у неким крајевима се изговарају ријечи „Kолико варница, толико парица.“ Често се за Бадње вече пије кувано вино. На Бадње вече пред вечеру одлази се на службу у оближњу цркву у којој се симболично пали велики бадњак.
Поред свих обичаја, најважнија од свега је љубав. Бадње вече је дан када се пости физички, једе се посна храна, али се пости и духовно, што подразумијева његовање чисте душе и срца. На овај празник је важно да се ослободимо негативних мисли, да се ријешимо негативних емоција, да опростимо и затражимо опроштај, да практикујемо молитву…
Посветите се данас себи и својој души, али и другима, уживајте у друштву најмилијих.
МИР БОЖЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!
