Српска православна црква и њени верници данас славе Преподобног Алимпија Столпника, који се у многим домовима у Српској и Србији обиљежава и као крсна слава.
Свети Алимпије је рођен је око 522. године у Хадријанопољу у малоазијској области Пафлагонији. Најприје је био економ, а потом ђакон. Служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора, који га је прихватио након очеве смрти. Иако је био вољен од свих, увијек је тежио усамљеничком начину живота.
На стубу је на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи дио живота (према хришћанском предању око 53 године). Због тога је назван столпником и остао је досљедан упркос искушењима и подсмијеху људи. Најзад, послије неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утјехе, поуке и исцјелитељских моћи у које се вјеровало.
Четрнаест година пред смрт, Алимпију су обољеле ноге, тако да више није могао да стоји. По предању, Алимпије је живио 118 година и преминуо је 640. године у вријеме византијског цара Ираклија (610-641).
Према старијим вјеровањима, овај светитељ је спасао народ од куге и многих других болести. Такође, данас би требало отићи у рано јутро у цркву, како бисмо били здрави током наредне године.
Данас не ваља јести кравље месо, а у источним крајевима Србије практикују да не износе телетину, како би у кући владали напредак, слога и мир.
Преподобни Алимпије Столпник у многим породицама слави се као крсна слава.
