Српска православна црква данас обиљежава Светог Спиридона Чудотворца, Епископа тримитунског. Овај непокретни празник уписан је у црквени календар подебљаним словом. Према броју српских породица које га славе, на десетом је мјесту међу свецима. Ова слава увијек пада у божићни пост, па је зато трпеза увијек посна.
Свети Спиридон рођен је на Кипру 270. године у селу Аскија и сматра се заштитником тог острва. Живио је у вријеме цара Константина Великог и сина му Константија. Отац и мајка су му били сељаци, једноставни и простодушни, па су му једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до епископа.
Оженио се у младости и имао дјеце. Кад му је жена умрла, предао се служби Богу. Сам се бринуо око своје стоке и обрађивао земљу, а већи дио плодова давао је сиромашнима. Силом Божијом, показао је многа чудеса.
Учествовао је на Првом сабору у Никеји и ту се истакао јасним и једноставним исповједањем вјере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство. Био је просто одјевен, па је једном на царев позив отишао у двор, а војник, мислећи да је просјак, удари му шамар. Свети Спиридон му окрену и други образ.
Умро је у дубокој старости 348. године, а његове мошти се чувају на Крфу. Прије тога су вијековима биле у Константинопољу, у цркви Св. Апостола.
Данас се обиљежава и Божић по грегоријанском календару.
