Српска православна црква и вјерници данас славе празник Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа увела у храм да га посвети Богу.
Сретење Господње се код хришћана слави на 40. дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Овај празник слави се од 554. године
Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дјева свог божанског Сина у храм јерусалимски да га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти. Иако ни једно, ни друго није било потребно, ипак законодавац није хтио никако да се огријеши о свој закон, који је Он био дао кроз свога слугу и пророка Мојсија. „У то вријеме држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече.
Он стави Дјееву Марију не на мјесто за жене, него на место за дјевојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова“.
Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видјеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на мјесто за дјевојке, доставише то цару Ироду.
Увјерен да је то нови цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица бјеше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству анђела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.
На Сретење 1804. год. одржан је Збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак (па је слављен и као Дан државности Србије).
На Сретење 1835. год. у Крагујевцу је донијет Сретењски устав, први демократски устав Србије (па је слављен и као Дан уставности).
На Сретење 1909. год. у Скопљу одржана је прва скупштина Срба у Османском царству.
Срби вјерују да данашњи дан казује колико ће зима још трајати, а то зависи од тога да ли ће мечка данас изаћи из свог брлога и видјети своју сјенку. Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свијеће, јер се вјерује да пламен свјеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.
Најзанимљивије од сретењских вјеровања јесте да младе девојке треба да пазе данас кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.
Иначе, овај празник је у вријеме цара Јустинијана уприличен као молитва да престану велике несреће, куга и земљотреси.
