Према календару Српске православне цркве /СПЦ/, данас се обиљежава Туциндан – дан када се припрема божићна печеница.
На Туциндан се коље прасе или јагње, које ће се пећи на Бадњи дан, а јести за Божић.
И само име празника наводи на овај закључак – наиме, некада се прасе или јагње које ће бити послужено за празник два дана касније „тукло“ – убијало сјекиром или ножем, па одатле и назив – Туциндан.
За божићну печеницу се бира најљепше прасе или јагње, мада неки припремају и ћурку или кокошку. Животиња треба да буде бијела, без биљега и тјелесних недостатака. Пече се сутрадан, на Бадњи дан, а једе за Божић.
Много је обичаја везаних за Туциндан. У неким крајевима Србије, домаћице почињу уређивање куће и спремање хране за Божић. Такође, вјерује се да се на Туциндан не смије давати ништа из куће, јер ће онда и преко цијеле године ствари само одлазити из тог дома.
Туциндан је вријеме када се традиционално враћају дугови, да човјек не би био дужан све до сљедећег Божића. Домаћица припрема брашно за мијешење, посуду са зрневљем жита, а у селима мијења сламу у гнијездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће просути на Бадње вече по слами разастртој у кући, а дјеца их покупити пијучући.
На Туциндан, према народном вјеровању, дјецу не ваља тући, иначе ће цијеле године бити неваљала и болешљива.
