Предсједник Републике Српске Милорад Додик, изјавио је да је смрт 12 бањалучких беба најтрагичнији злочин, по карактеру, начину и намјерама, који су починили представници међународне заједнице над недужним бићима која су, нажалост, одмах по рођењу спознала суровост и окрутност „великих“ који се иживљавају над „малим“.
„Тог црног 22. маја 1992. године у бањалучкој болници умрла је прва беба због несташице кисеоника, јер САД и остале западне земље нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Српске. До 19. јуна умрло их је 12, а неке од њих нису добиле прилику ни да им њихови родитељи надјену имена. Само двије бебе су успјеле да преживе овај злочин над злочинима – Слађана Кобас и Марко Медаковић, али недостатак кисеоника њима је, нажалост, проузроковао трајне здравствене проблеме. Слађана је умрла 2006. године, а Марку је дијагностификована церебрална парализа и низ других посљедица које ће га пратити цијели живот“, навео је Додик.
Поводом обиљежавања 32 године од смрти 12 беба у тадашњем бањалучком Клиничком центру, које су умрле због свјетских моћника који нису дозволили транспорт кисеоника, предсједник Српске рекао је у изјави за Срну, да је кисеоник из Београда у Бањалуку било могуће доставити једино ваздушним путем, али авиону, који је требало да достави кисеоник и који је данима чекао, није био дозвољен лет због увођења санкција СР Југославији, а све захваљујући бездушним бјелосвјетским моћницима.
„Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, под притиском САД и западних земаља, није дао дозволу да авион са спасоносним теретом – кисеоником полети ка Бањалуци, упркос свим апелима. Чак су се на те апеле и вапаје оглушили и представници УНИЦЕФ-а и других међународних такозваних ‘хуманитарних’ организација, које су биле све само не хуманитарне“, нагласио је Додик.
Он је истакао да је до смрти беба дошло самовољом представника исте те међународне заједнице која нам свакодневно пуни главу о некој наводној демократији, људским правима, хуманости и емпатији, а са друге стране је и друга страна медаље – њихово право лице и њихова рука зла која је тек рођеним бебама укинула право да живе.
„Та бјелосвјетска господа из међународне заједнице дала је себи за право да из својих удобних фотеља одлучују о нечијем животу који је иако тек започео упознао њихову суровост и зло које носе у себи. Самовољом свјетских моћника та тек рођена бића била су одмах осуђена на смрт, јер њихова малена и неразвијена плућа нису издржала без кисеоника чији транспорт злотвори нису дозволили“, рекао је Додик.
Он је нагласио да је необорива чињеница да је 12 беба умрло захваљујући странцима због недостатка кисеоника, елементарне ствари која је значила живот.
„Представници међународне заједнице немилосрдно су пресудили бањалучким бебама по самом рођењу, ускративши им живот, дјетињство, прославе рођендана, пунољетство, младост, родитељство… Данас би то били зрели људи, 32-годишњаци, али њихов први плач који је означио и први дан њиховог живота утихнуо је силом оних који себе сматрају свемогућим и господарима живота и смрти. Без имало милости гнусно су се ‘поиграли’ са тек рођеним бебама, дозволивши им да заплачу, да прогледају, да удахну, али не и да наставе да дишу. Њихови животи су угашени и прије него што су спознали да су дошли на овај свијет и прије него што су видјели лица својих мајки и очева“, рекао је Додик.
Он је додао да је први плач недужних беба насилно прекинут, али родитељску сузу, као и сузе свих нас који саосјећамо у њиховом болу не може ништа прекинути, јер је то бол која никада неће проћи и злочин који се никада не може опростити.
„Сваки 22. мај за нас значи само једно – почетак краја тек рођених беба и тај датум је црно слово у календару сјећања који никада не смије и не може бити заборављен. У нашим срцима заувијек ће остати успомена на страдале бебе – Ненада, Николу, Бојана, Раису, Емину, Данијела, Душана, Радијана, Маида, Владимира, двије бебе које нису доживјеле ни име да добију, и Слађану“, истакао је Додик.
Ова незапамћена хуманитарна катастрофа, додао је, била је повод за покретање операције „Коридор 92“ којом је разбијена блокада и поново успостављена копнена веза са СР Југославијом.
„‘Коридор ’92’ је значио живот и није случајно назван ‘Коридор живота’, јер је он дословно омогућио само једно – да никада више ниједна беба не изгуби живот на овако окрутан начин као ових 12 бањалучких звјездица. За голготу коју су прошле бањалучке бебе и њихови родитељи, али и сви ми заједно који се сјећамо тог маја и јуна 1992. године и црних вијести које су стизале из породилишта нико никада није одговарао.
Правда је спора али достижна и рука правде стићи ће кад-тад оне који су себи дали за право да бездушно одлучују о судбини најневинијих бића на свијету. Нико неће моћи избјећи одговорност пред Богом за злочине према онима који нису ни за шта криви, а окрутно им је одузет право да дишу и живе“, поручио је предсједник Републике Српске.
