Развој тржишта електричне енергије, започињање инвестиционе активности на искориштавању хидропотенцијала ријеке Дрине, као и покретање инвестиционих активности у преносној мрежи налазе се међу закључцима тродневног Самита енергетике у Требињу.
Генерални директор „Електропривреде Републике Српске“ /ЕРС/ Лука Петровић рекао је да је овогодишњи Самит најуспјешнији до сада, да се етаблирао као најважнији догађај у овој области на Балкану, те да је за ЕРС најважније покренути могућност инсталација прозјумера да грађани могу да праве соларне електране на крововима кућа.
Петровић је додао да је закључак да се удруживањем прозјумера у шире друштвене заједнице као енергетске може обезбиједити додатна флексибилност електро-енергетског система учешћем електрана инсталираних на кровове кућа у виртуелним електранама.
Он је указао да је на Самиту донесено 12 закључака, а један од њих је развој тржишта електричне енергије које се посматра као пројекат од највишег значаја за регион, јер доноси ниже цијене за крајње купце и у том смислу неопходно је организовано тржиште електричне енергије.
Закључци су и да је од виталног значаја започети инвестиционе активности на искориштавању хидропотенцијала средње и доње Дрине, као и да је потребно што хитније покренути инвестиционе активности у преносној мрежи ради боље интеграције и прихвата обновљивих извора електричне енергије који треба да се граде у западном Балкану.
„Четврти закључак је да се укључе крајњи корисници складишта и произвођачи обновљивих извора електричне енергије на тржиште електричне енергије кроз агрегацију“, рекао је Петровић новинарима.
Он је додао да су дугорочни уговори о откупу електричне енергије неопходни за интеграцију обновљивих извора, јер је само кроз ове уговоре могуће обезбиједити банкабилност пројекта.
Петровић је навео да корпоративни уговори који праве везу између произвођача и потрошача, представљају концепт који ће произвођачу обезбиједити финансирање пројекта, а купцу фиксирати цијену снабдијевања.
Према његовим ријечима, сљедећи закључак је да треба успоставити организовано тржиште и маркет каплинг који су од значаја за склапање дугорочних уговора.
Петровић је додао да је потребно извршити развој инфраструктуре за кориштење природног гаса, те да је неупитна оправданост изградње гасовода с циљем изналажења финалних потрошача енергије добијене из природног гаса, електричне и топлотне енергије.
„Потребно је у транзитном периоду повећати ниво улагања у одржавање система постојећих производних капацитета, прије свега термоенергетских објеката, а све с циљем да производња електричне енергије не би била оптерећена таксама за емисију угљен-диоксида“, рекао је Петровић.
Он је додао да је неопходан јединствен приступ земаља западног Балкана како би се што лаганије пренио терет ове таксе на електропривредна предузећа.
Петровић је рекао и да се касни у измјенама закона који се односи на индиректно опорезивање који ће омогућити грађанину да врши нетирање електричне енергије, а то значи да ће се енергија коју произведе одбити од енергије коју потроши, па ће у том смислу долазити мањи рачуни.
Директор Самита енергетике Александар Бранковић рекао је новинарима да је овај Самит најбољи до сада, да је окупио рекордних 913 учесника, одржано је седам панела, три разговара један на један, учествовало је више од 50 панелиста, десет модератора, а подршку су дале готово све електропривреде из региона.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је новинарима да су на Самиту енергетике били учесници препознатљиви у региону, Европи и свијету, те захвалио предсједнику Републике Српске, премијеру, директору ЕРС-а који су одлучили да се изгради нови конгресни центар у Требињу за који сматра да ће бити веома значајан.
Закључци Самита ће бити упућени доносиоцима одлука и менаџерима јавних и приватних компанија на Балкану и шире с циљем брже имплементације законских регулатива и иницијатива које ће омогућити брже увезивање земаља западног Балкана о питању енергетике.
