То се, како су рекли Срни у Институту, посебно односи на дјецу, труднице, особе старије животне доби, особе обољеле од хроничних респираторних и кардиоваскуларних болести, особе са ослабљеним имунитетом, те особе које конзумирају дуван и дувански сродне производе.
Начелник Службе за хигијену у Институту за јавно здравство Весна Рудић Грујић наводи да се особама са акутним и хроничним болестима савјетује редовно узимање терапије, те тражење савјета љекара у случају погоршања или продуженога трајања симптома респираторног и кардиоваскуларног система.
Грујићева савјетује избјегавање непотребних додатних изложености загађујућим честицама из других извора, попут пушења, кориштења кемикалија, љепила, боја, лакова и слично.
Становништву се савјетује да користи средстава јавног градског превоза како би се смањио број возила као потенцијалних загађивача у саобраћају, као и избјегавање/смањивање гријања на чврста горива.
Она наводи да нежељени здравствени ефекти као посљедица изложености аерозагађењу могу настати усљед краткорочне или дугорочне изложености.
У првом реду, прецизира Грујићева, изложеност загађеном ваздуху повезана је са повећањем броја акутних респираторних инфекција, повећањем броја алергија /синергијскодјеловање полена и аерозагађења/, као и учесталих главобоља.
– Дугорочне посљедице изложености загађеном ваздуху доприноси повећању броја обољелих од кардиоваскуларних болести, хроничне опструктивне болести плућа и малигних болести, првенствено карцином плућа – синергијско дјеловање са пушењем – наводи Грујићева.
Она је навела да данас постоје јасни докази да је загађење ваздуха повезано и са репродуктивним здрављем, утиче на плодност, трудноћу и новорођенчад и дјецу.
– Аерозагађење испољава негативне ефекте на неурални и когнитивни развојни капацитет што може утицати на успјех у школи, као и на каснији развој, што у коначници доводи до ниже продуктивности и квалитета живота – наводи она.
Према њеним ријечима, постоје докази да је изложеност загађењу ваздуха повезана са настанком типа два дијабетеса код одраслих и може бити повезана са гојазношћу, системским запаљењима, појавом Алцхајмерове болест и настанком деменције.
Према доступном мониторингу квалитета ваздуха на подручју Града Бањалука јуче је прекорачена гранична и толерантна вриједност концентрација суспендованих честица.
Према извјештајима УНИЦЕФ БиХ, земље Југоисточне Европе, а посебно БиХ, највише пате од загађења ваздуха. Према новим статистикама Свјетске здравствене организације, БиХ, Бугарска, Албанија и Украјина имају највеће стопе смртности у Европи које су посљедица загађења ваздуха.
У БиХ се годишње губи 44.000 година живота због честица, азот-диоксида или загађења озоном, према Европској агенцији за животну средину /ЕЕА/.
Према процјени Свјетске здравствене организације, /СЗО/ дугорочна изложеност амбијенталном аерозагађењу повезује се са 4,2 милиона пријевремених смрти годишње у свијету, усљед можданог удара, болести срца, карцинома плућа и хроничних респираторних болести.
Према процјенама из 2019. године сматра се да око 99 одсто становништва живи у условима неповољног квалитета ваздуха.
