Жене све чешће пријављују насиље, првенствено захваљујући женским невладиним организацијама које су активно укључене у ту проблематику, како би се жртвама пружила адекватна помоћ.
На подручју Истичног Сарајева је на основу прикупљених података покренута иницијатива за оснивање сигурне куће из Женског интерактивног руралног центра „Жир“. Такође, покренута је и СОС апликација са „паник тастером“.
Извршни директор Женског интерактивног руралног центра /Жир/ Милена Регоје оцијенила је у изјави Срни да би град требало да буде административни центар за сигурну кућу за све градске општине, укључујући Хан Пијесак, Рогатицу, Рудо, Чајниче, Фочу и Калиновик.
„На оволиком простору сигурно треба да постоји сигурна кућа“, нагласила је Регојева.
Иницијатива је упућена Министарству породице, омладине и спорта Републике Српске, одакле им је, каже Регојева, ввраћен допис у коме се тражи да, у складу са стандардима које Министарство порописије, одреде локацију.
Регојева каже да би „Жир“, у сарадњи са локалним властима требало да одреди ко, кад, како и гдје би се градила сигурна кућа да би у наредној години могли да то третирају као стратешки план и од међународних донатора траже подршку за изградњу.
Она је појаснила да сада рад сигурне куће финансира Влада Републике Српске са 70 одсто и 30 одсто локалне заједнице.
Регојега је навела да им се у прошлој години пријавило око 50 жена жртава насиља за подршку углавном правну и психосоцијалну.
Регојева је навела да су проблеми које су те жене различити и да им „Жир“ у сарадњи са другим организацијама обезбјеђује бесплатну правну и психосоцијалну подршку, али и другу врсту подршке.
Такође, раде на томе да их укључе у пројекте економског оснаживања или неке друге врсте подршке, зависно од жена.
Регојева је нагласила да велики број жена није упознат са начинима на који могу да рјешавају своје проблеме, те додала да им подршку код правног савјетовања пружа Фондација „Локалне демократије“ гдје правник долази на терен или жене одлазе на савјетовање.
Она је истакла и добру сарадњу са Полицијском управом Источно Сарајево и центрима за социјални рада.
На питање гдје сада смјештају жене које су им се обратиле због насиља у породици, Регојева каже да немају мандат да жене шаљу у сигурне куће већ утврђују о којем проблему је ријеч и, ако треба, шаљу их у полицију и центар за социјални рад.
Подсјетила је да је активан дежурни број телефона 1264 на који жене могу да позову и затраже помоћ.
Регојева је напоменула да су прошле године у сарадњи са 15 организација из БиХ покренули СОС апликацију за паметне телефоне са „паник тастером“ за позив надлежних служби, али и са чет опцијом путем које се жене могу јавити жељеној организацији и потражити помоћ и подршку.
„Када се неко нађе у стању потребе стиском на `паник тастер` може одмах да пошаље позив и прва организација која прими обавјештава полицију која се укључује, а онда и сви остали актери“, појаснила је Регојева.
Када им се жена први пут обрати, о томе „Жир“ обавјештава полицију или центар за социјални рад, а ако је прошла те процедуре онда им омогућавају правну или помоћ психолога или неку другу савјетодавну подршку.
Регојева је нагласила да у оваквим случајевима трпе и дјеца, али о томе немају податке, јер региструју само жене жртве насиља, чији су подаци заштићени и тајни.
