Швајцарски филантроп Жан Анри Динан, један од оснивача Међународног комитета Црвеног крста 1863. године и добитник Нобелове награде за мир, рођен је на данаашњи дан 1828. године. Искуство из битке код Солферина 1859. године, када је организовао помоћ рањеницима, навело га је да 1864. предложи конвенцију према којој се у рату морају поштедјети болесни и рањени, те санитетско особље. Године 1864. усвојена је Женевска конвенција, којом су Динанове жеље остварене. Динан је 1901. године добио Нобелову награду за мир. Сав новац од награде поклонио је у хуманитарне сврхе.
Недалеко од Солферина, маленог мјеста на сјеверу Италије, 1859. године сукобиле су се аустријске војне јединице са савезничком француско-италијанском војском. Крвава битка која је трајала 15 сати оставила је за собом 40.000 рањених који су умирали на бојном пољу.
Санитетске службе не знајући да је битка започела биле су далеко од овог призора. Свега неколико љекара, који су се ту затекли, трудили су се да са незнатним средствима пруже помоћ рањеницима, али за већину њих спаса није било.
Млади трговац из Женеве који се затекао у близини бојног поља, био је свједок страховитог призора. Звао се Анри Динан, имао је 31 годину и био вођен изненадним нагоном да пружи помоћ свима у невољи. Али видјевши невјероватан број рањеника који су се налазили око њега, врло брзо је установио да је он сам немоћан и да неће моћи много да учини за њих.
Тада спонтано покушава да регрутује волонтере међу цивилним становништвом Солферина који су се у почетку показали врло невољним. Анри Динан им је тада повикао: „Тутти фратели“ – „Сви смо браћа!“. И својим громким одлучним позивом је успио да сломи отпор и да отвори срца тих мушкараца и жена.
Постепено, добра воља и ентузијазам тријумфују. Рањеници су одведени далеко од бојног поља, у цркве и приватне куће, гдје им је становништво свим срцем пружало помоћ. Неуморан, Анри Динан се бринуо три дана и три ноћи о рањеницима. Доносио је да пију онима који су имали грозницу, тјешио је умируће, обећавајући да ће њиховој породици пренијети посљедњу поруку.
Налази и времена да охрабри друге добровољце да помогну. Ти добровољци су пуни добре воље, али нису у могућности да пруже одговарајућу помоћ, јер им недостаје знање и потребна обука. Идеја, у почетку нејасна, почиње да се обликује у мислима Анрија Динана: да се у Солферину тада нашао велики број добровољаца који су имали добру медицинску обуку у основи, колико је непотребних патњи могло бити избјегнуто? Колико младих обећавајућих живота је могло бити спашено?
Одједном, Анрију Динану се намеће једино могуће рјешење: треба створити међународно друштво за помоћ, које би се базирало на уговору и које би правно обавезало државе. По повратку у Женеву, Анри Динан не може да заборави страховите сцене чији је очевидац био у Солферину. Три године након тих догађаја, машио се пера и почео да пише „Сјећање на Солферино“, књигу која ће ући у анале човјечанства.
Није се задовољио да у књизи опише неподношљиве услове у којима су се нашли војници након битке, већ је јасно изнио своје идеје: тражи да буде потписана међународна конвенција која ће осигурати заштиту цивила жртава рата и да буду створена, у свим земљама, друштва за пружање помоћи, која ће бити заснована на принципу непристрасности и која ће окупити добровољце обучене да пружају помоћ рањеницима.
У годинама које су услиједиле, постепено присуствујемо стварању националних друштава Црвеног крста, што је био један од циљева Динана. 17. јула 1866. генерал Дифур и савезни савјетник Јакоб Дубс стварају швајцарски Црвени крст. У цијелом свијету, почиње обука добровољаца за пружање прве помоћи болеснима и рањенима. Снабдијевају се магацини завојним материјалом, ћебадима и другим потрепштинама за помоћ; све је спремно за случај избијања сукоба.
Црвени крст је врло брзо стављен на пробу приликом избијања француско-њемачког рата 1870. године, који је однио много жртава. Али, први пут у историји, помоћници Црвеног крста су обучени да пруже рањеницима ефикасну помоћ на лицу мјеста.
Од оснивања Црвеног крста, 35 националних друштава Црвеног крста или Црвеног полумјесеца је створено у Европи у 20. вијеку. Она су спремна да интервенишу приликом криза сваке врсте.
Данас у свијету дјелује 189 националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумјесеца.
