Однос према Дејтонском споразуму сасвим јасно показује став свих страна према миру и стабилности, али и поставља питање недостатка одговорности, политичке зрелости и части, а највише добре намјере према судбини БиХ, изјавила је Срни Соња Kараџић Јовичевић, кћерка првог предсједника Републике Српске Радована Kараџића.
Kараџић Јовичевић поводом 27 година од потписивања Дејтонског спразума, истиче да само Срби инсистирају на његовој досљедној примјени, иако је по њих био најнеповољнији.
Она је напоменула да је, осим што је означио крај трагичног сукоба, који је могао бити избјегнут да није било нереалних унутрашњих апетита охрабриваних споља, Дејтонски споразум показао и да се за „зелени сто“ могло сјести и сва несрећа прекинути много раније, бар што се тиче српског народа и руководства.
„Од тада све до данас, Срби су једина страна која се ослања и поштује Дејтонски споразум, али и обиљежава дан његовог потписивања“, изјавила је Kараџић Јовичевић.
Она истиче да се Дејтонски споразум само над Србима примјењује као средство пријетњи и кажњавања, док за остале његове одредбе важе факултативно, јер им је и приступ као „шведском столу“ можеш како хоћеш, а и не мораш, а ако хоћеш, узми само шта ти одговара.
„Од почетка одредбе Дејтонског споразума сви остали третирају и тумаче као списак снова и `духова`, умјесто поштивања обавезе одредби, дакле `слова умјесто духова`, иако је јасно написан и није предвиђен за произвољна тумачења
измјене“, нагласила је Kараџић – Јовичевић, која је и бивши потпредсједник Народне скупштине Републике Српске.
Она је оцијенила да је толерисање оваквог авантуризма, без обавезе досљедне примјене, балансираног приступа и одговорности свих актера и гараната, злонамјерно према Републици Српској, па и БиХ, непрофесионално и у крајњем уводи у одобрену праксу – слободе тумачења, злоупотребе и кршења, што се може примјенити и на било који други споразум у свијету.
„Наше обиљежавање Дана потписивања споразума, јасно показује да су Срби
били и остали опредијељени за мир. Игнорисање овог дана и његовог значаја јесте игнорисање самог Споразума и то, ево већ 27 година, за резулат не даје ништа осим одржавања нестабилности и уношења немира“, сматра Kараџић – Јовичевић.
Желим да вјерујем, каже Kараџић – Јовичевић, да из тих мотива није настао, али је чињеница да се управо за такво стање употребљава.
Потписивањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године и његових 12 анекса, у ваздухопловној бази Рајт-Петерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
