Драгослав Михаиловић је један од најзначајнијих писаца у укупној историји српске књижевности, изјавио је данас за академик Душан Ковачевић, поводом смрти Михаиловића.
– Упознао сам га почетком 70-их година када је долазио у Атеље 212 на виђања и пријатељске разговоре са Бориславом Михајловићем Михизом који му је и објавио прву збирку прича док је био уредник у Матици српској. То је Драгославова позната збирка „Фреде, лаку ноћ“ – рекао је Ковачевић.
Навео је да је, и као Борислав Пекић, и Драгослав почео да пише тек послије 30. године и имао је осјећај, као и Бора, да мора да надокнади пропуштено вријеме у младости, у оба случаја због робије.
– Са Драгославом сам био у пријатељским разговорима и сусретима више од пола вијека и никад се за све то вријеме нисмо ни спорјечкали, мада је познато да је Драгослав био човјек бритког и бескомпромисног језика. Његов роман и драма „Кад су цветале тикве“ обиљежили су историју литературе и позоришта. Кад је представа забрањена због Титове приједбе „да тамо неки Михиз пише неке проблематичне ствари“, Тито није знао ни име Драгослављево, али је било довољно да га поново забране – каже Ковачевић.
Изузетно ми је жао што је напустио овај свијет, који је разумио и у својим књигама тако добро описао, закључио је Душан Ковачевић.
