Дејтонским мировним споразумом, осим мира, Република Српска је добила и међународно признање, с тим да сарајевски Срби имају најмање разлога да га славе, због егзодуса који су преживјели након потписивања тог документа, рекао је историчар из Источног Сарајева Александар Костовић.
Костовић је у изјави Срни, поводом дана потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, рекао да за разлику од Федерације БиХ, гдје прослављају датуме који поништавају једни друге, Република Српска слави датуме свог међународног признања.
Он је подсјетио да већина Бошњака има проблем са кризом идентитета, што показује избор два датума које прослављају.
„Слави се 25. новембар, дан када су се представници три народа у БиХ, тачније речено делегати Комунистичке партије из БиХ, договорили да ће заједнички одлучивати о будућности. Међутим, слави се и 1. март, дан када је то све поништено и од тог датума важи правило прегласавања“, навео је Костовић.
Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса парафирани су 21. новембра прије 29 година, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставноправни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.
