Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изјавио је да Берлински процес деценију након успостављања није дао ни очекиване, ни жељене резултате и указао да, иако су направљени одређени помаци, ова платформа није изродила проширење „европске породице“, будући да протеклих 10 година ниједна земља региона није ушла у ЕУ.
Кошарац је нагласио да, за разлику од Берлинског процеса, Отворени Балкан је једина регионална иницијатива чији су резултати неспорни, конкретни и видљиви, посебно са аспекта привреде.
– Процјене говоре да је од формирања Отвореног Балкана, укупна размјена земаља чланица Србије, Сјеверне Македоније и Албаније повећана за 25 одсто. Трговина између Србије и Сјеверне Македоније повећана је чак за 50 одсто, а између Сјеверне Македоније и Албаније за 40 одсто – навео је Кошарац, који је и замјеник предсједавајуће Савјета министара.
Такође, нагласио је, подаци показују да је у одређеним случајевима вријеме за извоз-увоз прехрамбених производа скраћено и до 50 одсто, а да су директни трошкови такси и накнада смањени и до 80 одсто.
Према његовим ријечима, споразуми у оквиру Отвореног Балкана дали су велике бенефите за земље чланице ове иницијативе, остварујући искораке у регионалној сарадњи.
Он је навео да су уведене зелене траке, уклоњен је велики број нецаринских баријера, усаглашене фитосанитарне контроле, а један од највећих резултата је слобода кретања радне снаге.
– Када питате привреднике о Отвореном Балкану, њима је сасвим јасно какве бенефите доноси ова иницијатива, за разлику од Берлинског процеса, који ни након деценију постојања није одговорио на кључне изазове. Зато је важно да се оријентишемо на иницијативе које одмах дају видљиве резултате. Нажалост, дио политичке структуре из ФБиХ искључиво из политикантских разлога и даље контаминира питање чланства БиХ у Отвореном Балкану и држе као таоце привреднике и Српске и ФБиХ – истакао је Кошарац.
Он је поручио да Српска остаје посвећена европском путу, али никада нећемо пристати да се у том процесу одрекнемо њеног уставног капацитета и надлежности.
– Поштујући значај тржишта ЕУ, наш став је да је неопходно пратити свјетске трендове и разматрати могућности отварања нових тржишта за наше привреднике. С тим у вези, сматрамо да би политички мудро и на корист привреде било чланство у Бриксу, с обзиром на значај ове иницијативе у глобалним финансијским и трговинским односима – указао је Кошарац за Срну.
Он је навео да осим Русије, Бразила, Индије, Кине и Јужне Африке, од почетка ове године Бриксу су се придружили Египат, Етиопија, Иран, УАЕ и Саудијска Арабија, а нови талас проширења ове иницијативе очекује се на наредном самиту у Казању крајем октобра.
– Поносни смо на чињеницу да ће овом догађају присуствовати и предсједник Српске Милорад Додик. Српска је већ направила искорак, потписујући протокол о сарадњи са руском републиком Татарстан, показујући опредијељеност за сарадњу, већу спољнотрговинску размјену и отварање нових тржишта – закључио је Кошарац.
