Хладни фронт праћен кишом, и ниским температурама већ је захватио Републику Српску и Федерацију.
Могу ли примјене нових технологија, у пољопривреди, заштити воћке од мраза?
У воћњаку Драгоје Дојчиновића из Градишке процвјетала је јабука и бресква. Страхује од појаве мраза. На све могуће начине покушавају да заштите воћњак али кажу све је у Божијим рукама.
– Почетак је марта а вегетација је као да је април. И ово вријеме би сад могло нанијети штете појединим сортама воћа па чак и јабуци – каже воћар из Градишке Драгоја Дојчиновић.
Метеоролози крајем овог мјесеца најављују снијег и температуре испод нуле. Обистине ли се прогнозе, пријети нам прошлогодишњи сценарио, када је лоше вријеме уништило више од 50 одсто приноса воћа.
– У периоду од 23.3 до 27.3. очекује нас хладно вријеме, доће до формирања снијега а томе свему погодује и појава мраза и изразито ниске температуре -рекао је Дејан Супић из Републичког Хидрометеоролошког завода.
Нестабилне временске прилике узрокују и појаву биљних болести. Посљедице ниских темепратура једино кажу, може ублажити резидба, јер она успорава раст биљака.
– Ви сада видите да је процвјетала јабука, кајсија и дрењак и то је за овај период године ненормално јер је почетка марта. А у овом периоду знамо да погодују ниске температуре па тако је могуће да опет нанесу штету – нагласио је професор на Пољопривредном факултет у Бањалуци Борис Пашалић.
Температуре у фебруару ове године биле су изнад просјека, па чак и од оних прољетних мјесеци.
– Овај фебруар можемо да кажемо да је био најтоплији у посљедњих 136. година – каже Супић.
Најбоља мјера борбе против мраза је заштита воћака вјештачком кишом, односно тзв. орошавањем, коришћењем анти-фрост система. Ово је скуп, али ефикасан начин заштите. Воћари чешће примјењују метод задимљавања, тј. паљења различитог материјала. Мада дјелимично ефектан, овај метод, кажу агрономи, је и изразито штетан по квалитет ваздуха и треба га избјегавати.
