Српском књижевнику Иви Андрићу је на данашњи дан 1961. године уручена Нобелова награда за књижевност, коју је примио на свечаности у Стокхолму пред 700 званица и шведском краљевском породицом у дворани Концертне палате Шведске академије.
Било је то високо признање писцу који је романима „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“ и низом других дјела приказао свијету до тада мање познате људе и судбине са балканског подручја.
Нобелов комитет образложио је награду „епском снагом којом је Андрић обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.
Андрић се бесједом „О причи и причању“ захвалио за признање.
Истовремено, у бесједи у име Нобеловог комитета наведено је: „Андрић носи у себи много њежности за људе, али не узмиче пред страхотама, нити пред насиљем, које у његовим очима потврђује стварност зла.
Он је писац који је мајстор једног сасвим личног, оригиналног круга мотива.Андрић отвара једну досад непознату страницу свјетске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена“.
Награду од милион долара добијену освајањем Нобелове награде Андрић је поклонио за развој библиотекарства у БиХ.
Иво Андрић је први, и за сада једини, добитник Нобелове награде за књижевност на овим просторима.
